Бранич
Број 9. и 10.
„БРАНИЧ"
Стр. 171.
пост.) као и односно куповне цене његовог еспапа и других ствари (§41. ст. пост.). По другим законодавствима стечајном дужнику припадају још и друга права на заштиту својих интереса. Отсутност тих права дужникових по нашем стечајном праву долази отуда, што нису овлашћени да располажу имовином презадуженога сами повериоци његови већ стечајни суд (супротно француском, италијанском и ранијем аустриј-
ском законодавству од 1868. г.); а сем тога, многа од тих права презадуженога врши сам стечајни суд, на пр. прегледа рачуне стараоца у стечају (§ 87.), контролише рад стараоца и браниоца по званичној дужности (§ 90 а), и т. д., и та званична улога суда даје по срп. стеч. праву гаранције презадуженику за заштиту његових интереса у стечају.
0 СУДСКОМ БЕСЕДНИШТВУ — Д-Р ЈАНИЋИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ИРВИ ОЕКРЕ1АР КАОАЦ. СУДА
У колико ми је познато, судско беседништво код нас није било јавно третирано, 1 ) или бар не у онаквој мери, како оно по својој важности заслужује и како се на њега у другим државама обраћа пажња. Када сам, први пут, на страни, а нарочито у Француској, видео колика се пажња обраћа код омладине на речитост, ја сам зажалио, што се тако и код нас у Србији није радило и што нисам тамо раније отишао, у доба када се формира та дивна моћ човекова. Ја нисам знао тада чему да се више дивим: да ли великој вољи и енергији омладинаца у такмичењу у овој вештини или такту и стрпљењу њихових наставника да их оспособе у красноречивом исказивању њихових мисли. Још ми је у памети један случај који се тада беше догодио на једном студентском скупу: Један, иначе одличан студент, када први пут изађе пред своје другове да говори о једном унапред спремљеном правном питању, толико је био збуњен, такву је трему добио, да у почетку није био у стању да разумљиво и логично изговори ни дветри реченице; и већ је био готов да сасвим стане. Али наставник, под чијим је руковођством држан тај састанак вешто извуче свог говорничког почетника из забуне, прекинувши га речима: „Пардон, станите, господине, ја сам рад да кажем пре вас неколико речи о том питању", и отпоче да говори о начину којим би, тобож, требало да се изнето питање дискутује, хвалећи унапред говорника, као једног од најодличнијих ученика итд. Дотле се наш млади говорник прибра и охрабри, па је тако
г ) Изузимајући један превод 7'. Илића у 3. бр. „Бранича" на стр. 43.
дивно и речито говорио, да је све слушаоце пријатно изненадио том својом, онако рђаво почетом беседом, захваљујући дакле присебности и вештини наставника, и мирном, пријатељском држању и пажњи његових другова. А да није био прихваћен, да је остављен да сасвим стане и тиме претрпи потпун фијаско, очевидно је, да се никад више не би смео појавити ни на каквом јавном скупу, што би, свакојако, штета била за једног иначе вредног и способног младог човека. После овога, а пре него што пређем на само судско беседништво, казаћу неколико речи о говорништву у опште , пошто је оно, као што се зна, од врло великог значаја у нашем друштвеном животу. Као што је познато беседништво или речитост је способност убедити и речју узбудити кога; или боље: говорити на такав начин, да се потпуно постигне циљ ради кога је предузет говор. Јер, кад човек говори или пише, он мора да има увек пред очима извесан смер, који се састоји у томе: да кога обавести или да му да савете, или да га само забави, или најзад да кога убеди. Укратко речено речитост је вештина убеђивања. Да би се ко могао убедити, најбитнији су захтеви: на прво место: поуздан и јак аргуменат или доказ; јасан метод излагања, часност карактера говорничког, лепота стила и грациозност изражавања, на начин, да се привуче сва пажња на оно што се каже. Но, разуме се, нико не може бити потпуно речит без здравог разума, који је основ свему. Да би, дакле, могли убедити човека, морате га пре свега уверити, да је оно што му наводите, потпуно тачно, и основано на здравом разуму, на истини и логичном расуђивању. Г