Бранич

Стр. 200.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

2. ако су поверили руковање новцима или стварима лицима, која немају за то законских услова или нису тражили смену оних, чија се неподобност за ргковање новцем у току службе испољила; 3. ако су издавали наредбе противне закону. Рачуноиспитачи Главне Контроле, месних и обласних контрола као и остали контролни органи одговорни су за накнаду штете, ако је штета наступила услед њихове немарности и неуредности —чл. 112. Одговорност рачуноиспитача може се најчешће појавити, и зато су они изрично и наведенн, али исто тако за штегу могу бити одговорни и према општим зак. прописима и овом чл. 112., и — сви осгали органи Главне Контроле наведени у чл. -I. Под органима Главне Контроле имају се у првом реду разумети председник и чланови Главне Контроле, а затим и све остало особље. Међутим из погрешног схватања, које постоји, да Главну Контролу састављају само председник и чланови, погрешно је изведен, и у једној одлуци опште седнице донет закључак, да само председник и чланови састављају Главну Контролу, али да они нису органи Главне Контроле, већ је то само остало тзв. помоћно особље. Сама суштина речи орган показује, да је овакав закључак скроз погрешан. Реч орган значи саставни део и кад председник и чланови састављају Главну Контролу они, несумњиво, представљају њене саставне делове, јесу њени органи. Главну Контролу, ма у ком погледу или виду, не састављају само'председник и чланови. већ и све остало особл^е. Њих можемо поделити на више и ниже органе у односу једних према другима, а у односу према самој установи Главној Контроли они су сви њени саставни делови — органи. Али о томе ћемо ближе говорити у посебној расправи о организацији Главне Контроле. Овде смо ово додирнули, јер према наведеном схватању чланова Главне Контроле, да они нису органи Главне Контроле, на њих се не би односио пропис чл. 112., по коме и они могу одговарати за штету, због немарности и неуредности, пред самом Главном Контролом. У чл. 109. поред рачунополагача, наредбодаваоца и рачуноиспитача, предвиђена је одговорност и осталих лица, који су по свом службеном положајудопринела, да се штета учини. Под овим изразом имали би разумети сва остала лица, који су осим именованих у овом члану наведени у чл. 73. Међутим

у чл. 113. број ових лица је проширен, јер сем контролора, књиговође и рачуноиспитача других надлештава предвиђена је и одговорност рачуновође, ликвидатора и ревизора, који нпсу наведени у чл. 73. Ако би се узело, да су у пропису чл. 73. лимитативно наведена лица према којима се простире надлежност Главне Контроле као рачунског суда, могла би се спорити њена надлежност према осталим лицима, чија је одговорност у пропису чл. 113. предвиђена. Међутим смисао чл, 113. није, да креира одговорност именованих за накнаду штете, јер за то постоје општи прописи §§ 37 и 800. грађ. зак. већ да одреди, да су они пред Главном Контролом одговорни за накнаду штете, која би произашла, било услед погрешних прорачуна и стављене визе на документима било услед погрешно састављених и издатих налога благајници за пријем и издатке у новцу, стварима и материјалу. И у овом пропису, поред именованих, предвиђена је одговорност и осталих лица, чиме је законодавац хтео избећи испуштање од одговорности пред Главном Контролом и кога од законом позваних лица, које би погрешним прорачунима и погрешно састављеним и издатим налозима учинило штету. Одговорност лица за накнаду штете пред Главном Контролом, ако се једновремено по истој штети суде може бити солидарна и посебна. Кад су за штету одговорни и наредбодавац и рачунополагач они одговарају за штету солидарно, о чему, наравно, решава Главна контрола, утврђујући и меру њихове заједничке одговорности — чл. 110 и 111. Солидарна одговорност такође постоји и између оних рачунополагача, који су један за другим постојали у једној истој рачунској години, па се пронађе штета за касу а одговорност не може између њих да се иодели. Исто тако ови рачуноиспитачи солидарно одговарају и за штету, за коју се нађе, да су били у положају, да је отклоне иа то нису учинили — чл. 116. Овај пропис тако је рђаво редигован, да се може заступати и гледиште, да њихова одговорност постоји само у једном случају, кад се пронађе штета за касу, а одговорност не би могла тачно да се подели између рачуноиспигача, за које се нађе да су били у положају да штету отклоне, па то нису учинили. Остала лица одговарају једновремено, по изложеном реду, који је у чл. 113. постављен — чл. 114.