Бранич

Број 9. и 10.

„БРАНИ Ч"

Стр. 201.

Одговорност за неуредност у руковању касом, која је поред одговорности за накнаду штете, предвиђена у чл. 109 и 110. зак. о Главној Контроли посебна је и разликује се од опште чиновничке дисциплинске одговорности по закону о чиновницима. За ову неуредност руковаоци не одговараЈу пред дисциплинским судом, већ пред Главном Контролом — чл. 118. и 120. Али нас то овде не интересује. Од интереса је за нас овде питање о обезбеђенима према одговорним лицима за наплату учињених штета. И по закону о Главновној Контроли срестава обезбеђења треба да се траже много раније од самог подношења тужбе, али се у пракси увек тако не поступа. Кад су прегледом рачуна примећене неправилости формалне природе, а штета би по, оцени Главне Контроле, била незнатна, онда се по извршеној надревизији упућују примедбе дотичном надлештву на извршење и подношај одговара. Ако је причињена штета по оцени Главне Контроле знатна, онда рачунско оделење, пре но што се примедбе пошаљу на извршење, о тој штети подноси реферат редовној седници ради тражења обезбеђења чл. 50 и 42. Месне Контроле су овлашћене, да одмах, непосредно, према одговорним лицима употребе средство обезбеђења о чему подносе извештај Главној Контроли чл. 59. Тако исто су позвани и комесари, да се, чим констатују постојање штете, непосредно обрате надлежном суду и траже обезбеђење, о чему су дужни, да у исто време, кад и обезбеђење затраже, известе Главну Контролу — чл. 69. Судови, код којих надлежне контролне власти затраже обезбеђење дужни су, да стављају, према њиховом захтеву, прибелешку на непокретно имање и забрану на непокретност плату, примање и т. д. дужника. При решавању тражених обезбеђења за суд су обавезне констатације рачунског стања — чл. 51. Правдање средстава обезбеђења забране и прибелешке врши се, наравно, тужбом, а пресудом Главне Контроле оправдава или обеснажава добијено обезбеђење — чл. 94. Кад се пре подношења тужбе констатује, да штета не постоји или да не постоји одговорност лица противу кога је реферат поднет о скинућу стављеног обезбеђења решава се једновремено са питањем да се тужба не подиже — чл. 42. т. 3. Скидање ових обезбеђења врши се одлуком исгог првосгепеног суда, који их је

одобрио, али само по претходној одлуци редовне седнице Главне Контроле — чл. 42. тач. 3., сем у случајевима скидања по службеној дужности у см. чл. 52. По свима поступцима редовних судова, који данас у разним крајевима важе, рок за подношење тужбе у циљу правдања средстава обезбеђења је кратак петнајест до месец дана. Али овај кратак рок не важи за Главну Контролу нити постоји макакав рок за подношење правдајућих тужби, већ је само предвиђено, да суд обезбеђења на некретнине исписује по службеној дужности или захтеву интересованог, а узабрањену покретност, плату примање и т. д. предаје узабрањеном, ако их Главна Контрола у року од пет година од кад су стављени не би својом пресудом оправдали или својим накнадним захтевом код суда задржала-чл. 52. Прописи законао Главној Контролимало су познати и у предратним крајевима Србије, а још мање у другим крајевима. Црногорски и други судови често поступају стриктно по прописима својих грађанских поступака и на захтев интересоване стране скидају забрану, кад утврде, да забрана или прибелешка није у року од петнајест дана правдана, а кад би се тако имало поступити ни једио судско решење о одобреним средствима обезбеђење не би опстало и било би излишно и тражити их, јер се ни једна тужба у овом року и не подноси, нити је то могуће, с обзиром на изложени поступак Главне Контроле, учинити, те је зато и донет пропис чл, 52. у коме је овај рок стварно одређен на пет година, који се по захтеву Главне Контроле може и продужити. По неки судови, било из непознавања или непризнавања прописа закона о Главној Контроли, који наравно важе за целу земљу, не одазивају се захтевима комесара и других органа Главне Контроле о стављању средстава обезбеђења. Словеначки судови сматрају, да је за тражење средстава обезбеђења за државна потраживања у опште овлашћен само финансијски прокуратор у Љубљани, што је очигледно погрешно. Финансијски прокуратор је државни правозаступник, орган Генералне Дирекције Државног Правобраниоштва и његова надлежност за тражења средстава обезбеђења за државна потраживања постоји само по оним спорним предметима, по којима он заступа државу пред редовним судовима. По споровима пред Главном Контролом финансијски прокуратор не за-