Бранич

4*

Број 11. и 12.

„БРАНИЧ"

Стр. 243.

цима, али се не би могло разумети да је хтео сроднике, када продавац има смесничаре, из тога права у опште искључити. И нама се чини сасвим тачно, да је законодавац §-ом 672. Грађ. Зак. хтео само да регулише ред по коме право прекупа може да се врши, исто онако као што је регулисао ред наплате н. пр. интабулисаних поверилаца. То што је законодавац дао првенство смесничара не значи да је сроднике хтео у опште да искључи. Признањем права прекупа сродницима се ни приватна својина ниуколико више не ограничава. То би могло да буде само онда ако би рок за вршење прекупа за сроднике почео да тече од дана када се смесничари тога права одрекну, или од дана када им то право застари. Међу тим, нема сумње, да и за сроднике тај рок почиње тећи од дана саслушања странака или потврде уговора код суда, или од дана фактичког сазнања за продају. То што има две врсте прекупаца не отежава ни мало положај продавца и купца. Био то смесничар или сродник за продавца је то исто; они на исти начин и под истим условима врше прекуп. Није, дакле, једна врста прекупаца лакша или згоднија за продавца од друге врсте. Дужност прекупца при вршењу права прекупа. Праву прекупаодговарају и извесне дужности, које ако прекупац не испуни не може да се користи правом прекупа. О тим дужностима се § 674. Грађ. Зак. овако изјашњава : „Онај који мисли да првенство куповине има, ако хоће да добро добије, мора готове новце по погодби закљученој положити у судске руке. Само противљење и недозвољавање без новаца не вреди ништа..." Из овога цитираног §-а видимо да прекупац има у главном да испуни две дужности: 1-о „да положи готове новце по погодби закљученој, и 2-о то полагање да учини суду. Да видимо прво шта се има разумети под тиме: „да положи готове новце по погодби закљученој ?" Продавац и купац при закључивању уговора о продаји и куповини каквог непокретног добра, уговорили су и цену коју купац има да плати за то продато, односно купљено добро. По томе се баш и разликује уговор о продаји и куповини од осталих уговора. Ту цену т.ј. њен износ треба прекупац да депонује суду, ако жели дотично имање да прекупи.

Познато је да исплата цене може бити уговорена на више начина, као на пр. на почек, са обезбеђењем и без обезбеђења, на отплату у ратама, у виду ренте и т. л. Настаје питање да ли и прекупац може да се користи тим олакшицама, које је купац са продавцем уговорио ? Ми мислимо да је закон овде доста јасан и категоричан и да не дозвољава прекупиу повластице које је продавац дозволио купцу. Он тражи на један категоричан начин, да прекупац положи износ уговорене цене пре истека рока за вршење права прекупа, иначе му сама изјава да добро хоће да прекупи ништа не користи. Прекупац, дакле по том законском пропису има да положи готове новце. У том је смислу и о. о. К. С. од 31. маја 1876. год., која је у пом. делу г. Перића, на страни 283. овако наведена: „Пречим правом куповине по § 670. Грађ. Зак., може се користити само онај ко претходно испуни све оно што иште § 674. Грађ. Зак." (Види и Г. Никетић, пом. дело стр. 387.). Продавац може да има и извесних обзира према купцу и да њему учини извесне олакшице у плаћању, али он то не мора да чини према прекупцу. Ту му дужност ни Законодавац није наметнуо, а ни јуриспруденција, сасвим разумљиво, то није учинила. То се право прекупцу не би могло дати ни путем тумачења, јер би било противно духу закона. То би се могло учинити само екстензивним тумачењем, а ми смо видели да је екстензивно тумачење само тамо могуће где је оно у корист принципа приватне својине, а фаворизирало би право прекупа као изузетно право. Говорећи о томе код којих правних послова може бити права прекупа, ми смо видели да то право може постојати и код уговора о продаји и куповини где се уз цену даје и каква одређена ствар. Настаје питање: Како ће прекупац у том случају испунити обавезе и вршити право прекупа ? Да ли ће он, ако је ствар заменљива, положити ствар и цену, или ће, ако је ствар незаменљива, положити цену и у новцу још онолико колико вештаци нађу да уговорена ствар вреди ? Ми мислимо да се у том случају под уговореном ценом има разумети она сума новаца и ствар, која је уз ту суму уговорена. Никакав други еквиваленат те ствари, ма како она била одређена, не би се мосао наметнути продавцу. Прекупац има у погледу цене потпуно да ступи на место купца са том само разликом што он не може да се користи никаквим повластицама, које