Бранич

Стр. 244. „Б Р А Н И Ч" Број 11. и 12.

је продавац дозволио купцу, већ има положити у судске руке у прописаном року баш оно што је као цена уговорено. У случају, дакле, да је уз цену у новцу уговорено и давање какве ствари шс!тс1иаН1ег, зреааШег одређене право прекупа би се угасило, када прекупац не би био у стању да баш ту тако одређену ствар суду депонује. Остаје нам још да разгледамо: да ли прекупац мора цену да положи само у судске руке, или он то може да положи и продавцу? Ми мислимо да је полагање цене могуће једино код суда, а то изводимо из јасног законског прописа: „мора готове новце по погодби закљученој положити у судске руке". Ми налазимо да је овај законски пропис категоричан и да не дозвољава никакво одступање. Он предвиђа полагање новца само суду, па се неби„могло узети да је прекупац овлашћен да бира између суда и продавца и цену да положи коме он хоће. Ако би се прекупцу дозволило да бира између суда и продавца то би било проширење права прекупа на штету начела приватне својине, што се, из напред наведених разлога, не може дозволити. Г. Перић мисли противно и сматра да прекупац може цену положити било продавцу било суду. Он каже да је потребно да је прекупац само на време изјавио да врши прекуп и да је на време депоновао цену, без обзира коме: продавцу или суду. Циљ је, вели, исти, било да је цена положена, односно прекуп извршен код суда или продавца. Он признаје да има и незгода, ако се призна да прекупац цену може положити и продавцу. Најопасније је, каже, то, што би продавац могао увек да изигра купца и да удеси и фиктиван прекуп. То би могао да учини ка тај начин, што би и по протеклом року за прекуп могао да прими цену од прекупца, па чак и мању или већу, јер у томе неби имао ко да га контролише. Да би се то избегло г. Перић тражи да се полагање цене констатује јавном или приватном исправом, и да за ове последње односно датума мора да вреди пропис § 189. Грађ. Суд. Пост. Ипак ми остајемо при томе, да је законодавац код регулисања тога питања био јасан и да је прекупцу речју „мора" наредио да цену само суду положи. Несумњиво да је он увиђао све незгоде ако би прекупцу оставио да бира између суда и про-

давца, па је због тога и био тако категоричан. Дејства извршеног права прекупа. Право прекупа може да се врши само тамо где је добро, које се прекупљује продато. Значи да право прекупа претпоставља уговор о продаји и куповини добра на које се и само право прекупа однрси. Апстрахујемо случај када продавац без икакве претходне продаје, понуди прекупца да добро купи, јер ту у правом смислу и неби било прекупа, већ директне куповине. Настаје питање: шта бива са тим уговором о продаји и куповини по извршеном прекупу; да ли се тај уговор гаси, или се само мења и у колико, или, пак, остаје непромењен ? Ако има каквих промена треба видети шта оне обухватају и кога тангирају? Према томе да ли се прекуп врши пре или после саслушања продавца и купца код суда појављују се и разна дејства извршеног прекупа. На један начин дејствује прекуп вршен пре саслушања, а на други после саслушања. Разна дејства ће бити због тога што су и разне правне ситуације купца према купљеном добру на кога се ова дејства највише и односе. Ако се прекуп врши пре саслушања странака код суда ствар је лака и неће бити толиких промена, као што би то било када се прекуп врши после саслушања. Пре саслушања купац још није постао сопственик дотичног добра, већ између њега и продавца постоји само један облигаторни однос по коме је продавац дужан да купца на дотичном добру убаштини. Купац правно не може да располаже дотичним добром и све што би он на њему конституисао, ако би се то у опште могло да догоди, као на пр. хипотеку, службеност и т. д. имало би са извршеним прекупом да падне као а поп скшто конституисано. Та конституисана права од стране купца у корист трећих лица неби пала када се прекуп неби вршио, већ би убаштињењем купца била валидирана. Може се поставити само питање од када се тада узима да она правно постоје: ех ћтс, од дана конституисања, или ех пипс, од дана валидације. Држећи се РићНсЈШз рппар-а, који је усвојен и код нас, мислимо да би се као почетак правног постојања тако конституисаних права имао да узме моменат валидације тих истих права. На сличан би начин имало да се поступи и онда када би продавац после закљученог