Бранич

Број 11. и 12.

„Б Р А Н И Ч

Стр. 245.

уговора са купцем оптеретио добро или изменио његову садржину. По принципу рпог 1етроге роИог шге и ту би конституисана права и ако а сЈоггппо конституисана имала да падну. Трећим лицима у чију су корист била конституисана остало би да и од продаваца траже накнаду штете или изгубљене користи, према томе да ли су била ћопа или ша1а Шек Кажемо да би тако конституисана права имала да падну и ако су а с!отто конституисана, јер је продавац по уговору, за који претпостављамо да постоји, дужан купцу, а код прекупа прекупцу, добро да преда у оном стању и онако како се оно налазило у моменту закључења уговора. Купчево односно прекупчево право да га продавац на дотичном добру убаштини је старије од каквог права трећег лица, које је конституисано после закључења уговора о о продаји и куповини. Држећи се принципа рпог 1етроге ро41ог шге, који се несумњиво мора и овде применити; та ново конституисана права би морала пасти. То све, као што рекосмо, из обавезе да продавац купцу преда добро онако и у оном стању у ком се налазило приликом закључења уговора, а прекупцу, пошто он потпуно ступа на место продавца, онако како је то купцу требао да учини, а и с обзиром на напред истакнуто мишљење, да је право прекупа стварно право. Напред смо напоменули да је питање компликованије и теже га је решити када се прекуп врши после саслушања код суда. То је теже решити због тога што је купац од дана саслушања код суда постао сопственик купљеног добра и што он са њим може правно располагати у сваком погледу. Он може, дакле, то добро отуђити, заложити, конституисати на њему какву службеност и т. д. Тиме би се створила каква права за трећа лица на том добру и настаје питање: које би право било јаче, прекупчево право сопствености добра онаког какво је оно било при закључењу уговора о продаји и куповини, или право каквог трећег лица конституисано а с!огшпо но после саслушања странака код суда, и то у доброј вери и купца и тог трећсг лица. Г. Перић се на страни 305. пом. дела о том питању овако изражава: „....чињеница да је суд и тапију купцу издао ни најмање не утиче на тај резултат, да ће се прекупац сматрати власником од дана саслушања продавца и купца код суда, и ако он, прекупац, још није добио тапију, а да

купац престаје и то на ретроактиван начин, бити власник, ако је прекуп извршен, при свем том што је он, купац, добио тапију, и све оне последице које смо горе извели из овога дејства прекупа остају и овде у начелу". Главна последица, коју је г. Перић навео јесте та, да би сва права конституисана од купца пала по извршеном прекупу, као а поп сјотшо конституисана. Или, вели он даље, купчева својина је овде под раскидним условом, да се право прекупа не врши. Ми усвајамо гледиште да купац извршен.им прекупом престаје бити власник дотичног добра и то на ретроактиван начин т.ј. да и сва права конституисана од њега на том добру од дана саслушања одн. потврде и издања тапије па до дана извршног прекупа падају, али не мислимо да она падају због тога што су, како он вели, а поп с1отЈпо конституисана. Ми мислимо да је купац од дана саслушања код суда а у толико пре од дана потврде и издања тапије сопственик добра и да су права у том времену конституисана на том добру од њега конституисана а с1огшпо. Та права падају, по нашем мишљењу, због тога што су она млађа од права прекупчевог да добро прекупи, које је као такво и тужбом заштићено. Према томе, дакле, доцнија права трећих лица има да уступе место ранијем правцу прекупца по принципу рпог {етроге ро1:тг шге. Знамо да је код нас, бар на папиру уведен систем баштинских књига, и да је усвојен принцип јавности РићНсШзрппар. — Док се баштинске књиге не устроје остао је и даље да важи систем тапија, за које такође вреди РићНсШазрппар. Кад то знамо морамо одмах да се запитамо: па зар горње решење није противно РићНаШбрппар-у и зар овде не би било правилније, да право прекупа уступи место правима трећих лица, која су она прибавила ослањајући се баш на тај РићПаШбрппар. У овом случају одговор има да буде негативан, јер се РићПаШзрппар пред начелом рпог 1етрога роНог шге мора да повуче као слабији и право прекупчево као старије по времену остаје недирнуто, док права трећих лица као млађа по времену падају, а то нарочито због тога што је право прекупа стварно право и као такво вреди ег^а отпез. Напред смо видели да тако исто има да буде и са оним правима која је конституисао продавац т.ј. и она сва по извршеном прекупу падају.