Бранич

Стр. 246.

„Б РАН ИЧ"

Број 11. и 12.

Као што се види прекуп дејствује тако, да сви правни послови, закључени после уговора о продаји и куповини некога добра, било од продавца или купца са трећим лицима падају и дотично добро се преноси на прекупца у оном стаљу, у коме је пренето и на купца. Да видимо још на који начин прекуп дејствује на права и интересе купца и прекупца на дотичном добру, која су садржана у уговору о продаји и куповини тога добра. Вршењем прекупа гаси се уговор између продавца и купца и према томе да ли је уговор за купца повољан или не, биће и његова тежња да се уговор изврши или не изврши, т.ј. да прекупац у спору са продавцем успе или не успе. Због тога се њему мора дозволити мешање у спор и то како његови интереси налажу уз продавца или уз прекупца. Исто тако може да се појави потреба и за прекупца да се умеша у спор о извршењу уговора између продавца и купца. Купац може на пр. да тужи продавца и да тражи да га овај на продатом добру убаштини тврдећи да прекуп није извршен или да није правилно извршен. Ту је у питању интерес прекупчев и он несумњиво мора да тежи за тим да продавац добије спор, а добиће га ако докаже да је прекуп правилно и на време извршен. Због тога се и прекупцу мора признати право интервенције у спор. Врло је важно питање: да ли су интервенције купца и прекупца главне или споредне. Важно је због тога, што, ако суд не би истовремено расправио и питање вредности прекупа и извршења уговора између продавца и купца а интервенције би биле споредне, онда би мешање у спор, према § 65. Грађ. Суд. Пост. имало места само до прве одлуке Касационог Суда по главној ствари, и после тога мешању не би било места, и онај кои је пропустио да се умеша не би имао право на ексцедицију: гез ЈШег аНоб ас*а. Њега би, дакле, одлука суда везала и ако се није мешао у спор и он више до свога права не би могао да дође. Међу^им ако би се усвојило гледиште да су ово главне интервенције, онда, према § 66. Грађ. Суд. Пост., има места мешању све док спор траје. Осим тога код главне интер-

венције купац и прекупац и не би морали да се мешају у спор; ако би имали право и после окончаног спора, да код суда новим спором траже и доказују своје право, истичући противној страни приговор: гез 1'п1ег аПоз ас!а. Г. Перић, сасвим правилно, налази да су интервенције купца и прекупца главне, а не споредне. Ми мислимо да је ово мишљење сасвим тачно, а то изводимо из § 66. Грађ. Суд. Пост., који између осталога каже: „кад ко држи да има право на ону ствар...", што значи кад ко полаже право својине на ону ствар, која је у спору има право да се користи главном интервенцијом, у противном за њега одлука судска у том спору изречена неће имати снагу ствари суђене и пресуђене. Нема сумње да и купац и прекупац, мешајући се у спор теже за тим да на спорном имању заснују својину што је битно за главну интер венци ју. Као што се види право прекупа дејствује и на тај начин што се појављују главне интервенције купца и прекупца при вођењу спора било о испуњењу уговора о продаји и куповини, било о реализацији права прекупа. Резиме би свега овога био: извршени прекуп пре саслушања код суда ништи облигаторни однос између продавца и купца, који прелази на продавца и прекупца, а сва евентуално конституисана права на том добру у корист трећих лица било од продавца или купца падају по принципу рпог 1:етроге роИог шге или као а поп јотто конституисана. Извршени прекуп после саслушања код суда ништи уговор о преносу својине са продавца на купца са ретроактивним дејством, а на место купца ступа прекупац. Сва права трећих лица конституисана од продавца или купца падају као а пои с!огшпо конституисана, или по принципу рпог 1етроге ро1Јог шге. Извршени или намеравани прекуп дејствује и на тај начин, што у спору продавца и купца о испуњењу уговора, или продавца и прекупца о праву прекупа, даје право купцу и прекупцу на главну интервенцију у тим споровима. — НАОТАВИћв СВ