Бранич

Број 11. и 12.

„БРАНИЧ"

Стр. 247.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

0 улози браниоца у претходној истрази. Поовоме питањуми смо, у броју5 „Бранича", на стр. 85, објавили најновију одлуку Опште Седнице Касационог суда од 27. јула 1925. под бр.6012. Том приликом поменута је и ранија одлука Касац. суда од 27. Децембра 1919 бр. 5901 којаје, по овом исто.и питању, била донета, и која је, у основи, истоветна са напред наведеном новом одлуком. Како нам је, са више страна, изјављена жеља да и ту ранију одлуку објавимо, пошто је многима непозната, то ми овим и чинимо, у циљу, да читаоцима, „Бранича" будемо од користи и олакшамо им правилно разумевање истакнутог питања о улози браниоца у претходној истрази. Та одлука бр. 5901, гласи: — Г. Министар Правде представио је Касационом Суду, да по чл. 153 Устава ал. II, окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у претходној истрази у свима кривич. делима. Установа браниоштва доноси собом право за браниоца да разматра акте истраге, присуствује испиту сведока и предузима у опште све радње, у име и за рачун окривљенога, којима је циљ да се у истрази дође до материјалне истине. Међутим, сви органи иследне власти нису сагласни ни о томе: од кош тренутка претходне истраге може да интервенише бранилац по захтеву окривљенога, и у чем се може састојати та интервенција, т. ј. да ли је тај тренутак доношење решења иследне власти о отварању истраге против окривљенога, и да ли бранилац може изјавити само жалбу, или може предузимати и све друге радње као и окривљени, т. ј. разматрати акте, чинити представке и т. д. — Многи органи иследне власти и даље, т. ј. иосле доношења данашњег Устава (од 1903 г.), сматрају да бранилац може интервенисати тек од предаје акта и окривљенога суду. Ради правилне и једнонбразне примене закона, молио је да Касац. Суд на основи тач. 2. § 16. зак. о своме устројству, о тумачењу чл. 159 II Устава донесе своје мишљење о томе: 1, од којега тренутка у претходној истрази може окривљени имати браниоца, ако хоће; 2, које и какве радње може бранилац у претходној истрази чинити и предузимати у име и за рачун окривље-

нога. Касац. Суд у Општој својој седници проучио је ово питање, па је нашао: Установа браниоштваима своје основе у чињеници, што окривљени од својих права одбране често није у стању да учини правилну употребу, било што му она нису у свему позната, било што није начисто стим како да се користи тим својим правима. То треба имати у виду и за разумевање прописа чл. 153 садашњег (из 1903 г.) Устава, где се каже: „У свима злочинима оптужени мора имати браниоца од како се под суд стави", и: „окривљенк може, ако хоће, имати браниоца и у претходној истрази у свима кривичнимделима. Под „претходном истрагом" овде се разуме кривично правно поступање све до предаје суду (§ 158 и 161 крив. пост.), који би имао да учини извиђај на главном претресу. Од ове истраге, узете у ширем смислу, треба разликовати ону претходну истрагу којом се иде на то да се, пре свега, изнесу сви моменти учињенога кривичнога дела, као и да се утврде сви трагови и прикупе све чињенице које могу водити проналаску учиниоца тога дела, како би се истрага после управила специјално према овоме. Природно је да у овој првој фази истраге не може бити говора о каквој улози браниоца, пошто ни окривљенога још нема. О улози браниоца може бити речи тек кад истрага узме правацпротив извесноглица по § 117 крив. потс. тако да га иследник по § 130 ист. зак. узменакривични испит. Из онога чему има да послужи бранилац у тој фази истраге лочички излази, да бранилац има, у погледу одбране, сву ону правну власт коју закони дају самом окривљеном у циљу одбране, јер је бранилац, као за ово стручно лице, тога ради ту, да би учинио правилну употребу од прве одбране окривљенога лица. Окривљени, према овоме, ако зна или само погађа зашто га иследник позива, има права захтевати да бранилац присуствује његовом испиту, али нема права захтевати да, ако бранилац није већ ту, иследник на овога чека. Оно што се од доказног материјала том приликом саопшти окривљеноме нема разлога да се ускраћује његову браниоцу. Али, по § 146. крив. пост. доказни материјал, истрагом прибављени, саопштава се окривљеноме у колико би он само из лукавства порицао извесне чињенице, и у колико је потребно о томе уверити га о