Бранич
5
Број 11. и 12.
„Б Р А Н И Ч"
Стр. 249.
зак. о Устројству Касац. Суда проучила је односне законске прописе, па је нашла: По правилу, израженом у § 673 грађ. зак., рок за извршење права првенства за куповину почиње тећи од дана судом потужиоии се могу послужити само за тридесет дана после извршне продаје. Тај рок од 30. дана према поменутом наређењу §. 673. грађ. зак. рачуна се од времена продаје судом потврђене и објављене, а то је од времена преноса имања пред судом, јер се тапијом доказује пренос, односно извршена продаја непокретног имања. Парничари признају да такав пренос није извршен код суда. Дакле продаја спорчог имања н 1је извршена на начин како закон предвиђа за њену дефинитивност и пуноважност у односу према трећим лицима, која се првенством куповине могу користити. Према томе, тужбено тражење појављује се као неумесно, јер дефинитивног преноса о продаји још нема и зато се тужиоци имају одбити од тражења јер се још незна да ли ће тужени Васа и постати сопственик спорног имања по уговору. Ово тим пре што се по признању парничара паралелно са овом парницом води и друга између истих уговорених страна за раскинуће уговора, чије извршење тужиоци прекупом желе да спрече. Цитирани датум 11-111 1921 г. као дан увођења условног убаштињења у судске књиге, према коме тужена страна жели да утврди, да је тужбено тражење по § 673 грађ. зак. ишчезло — отпада, јер је законодавац предвидео да почетак рока за вођење оваквих спорова почиње тећи од дана судом потврђене и објављене продаје. Апелациони Суд пресудом од 17—Х 1923 г. Бр. 6537. одобрио је напред поменуту пресуду првостеп. суда али не са разлога изнетих у истој већ из следећих разлога: Из акта спора види се да је тужени Васа на дан 11. марта 1921. г. тражио увођење условног убаштињења у судске књиге на спорном имању и да је тога дана и уведено ово тражење а ово су при знали и тужиоци. Кад овај факт стоји онда је ово увођење у судске књиге постало јавно а по томе дан увођења условног убаштинења у књиге сматра се као дан сазнања продаје за сва трећа лица па и за тужиоце — § 301, 326—328. гр. зак и тужиоци, да бн се користили правом пречег откупа спорног имања, по правилима које им даје § 670. грађ. зак. били су дужни по § 673. истог зак повести овај спор у року од 30. дана од дана увођења условног убаштинења у судске књиге, а то је од 11—Ш 1921. год. па до 11 -IV 1921. г. закључио, а поред тога и да у истом року положе у судске руке и куповну цену у готовом новцу, према наређењу § 674. гр. зак. • Како се из акта спора води да су тужиоци своју тужбу за вођење овог спора суду предали 6-Н 1922. г. дакле после пуних 10. месеци од крајњега рока, који предвиђа § 673. гр. зак., — то им је и ово право прече куповине спорног имања самим тим исчезло и угасило се по поменутом зак. пропису. Најзад Апелац. Суд налази: да су тужиоци изгубили право на пречу куповину и по томе што су они били дужни по § 674. гр. зак. да положе у судске руке потпуну куповну цену у законом року од 30. дана а нарочито за туженог Васу, који је туженој Ангелини положио по двема признаницама 3.400 дин. на име куповине цене-капаре, што се види из решења прв. суда за гр. Београд од 21-1 1922. г.
тврђене и објављене продаје. Продаја је судом потврђена онда када су продавац и купац пред судом дали изјаву о том правном послу — дакле од дана овакве дифинитивне продаје, јер судска одлука о потврди таБр. 7797. којим је одобрено условно убаштинење туженоме Васи на спорном имању а које су тужиоци приложили уз тужбу, а ову суму тужиоци нису положили у судске руке. Па како су тужиоци у судске руке положили на име куповне цене свега 7.943 20 дин. и то за туженог Васу 3.000. у место 3.400. а остатак у 4.943.20. дин, за тужену Ангелину, тиме нису испунили услов из § 674. гр. зак. и по овоме је тужбено право исчезло и угашено. Касациони Суд у II одељењу примедбама Бр. 10465. од 18-ХП 1923. год. поништио је горњу пресуду Апелаципног Суда са разлога: „Погрешно Апелациони Суд налази, да тражење условног убаштињења замењује дефенитиван пренос у погледу на течај рока који се у § 673. грађ. зак. тражи, јер поменутом законском пропису, рок од 30. дана почиње тећи од продаје судом потврђене и објављене, те се према томе. не може узети, да је тражење условног убаштињења једно исто, што и поврђење саме тапије. С тога је потребно, да суд оцени и остале наводе и доказе, које је туженн Васа Миленковић, поднео за доказ да су тужиоци за ову продају знали па тек по томе да донесе своју одлуку. Сем тога не стоји ни разлог суда, да тужиоци нису положили целу куповну цену, као што захтева § 674. гр. зак. јер се из акта овога предмета види, да су -тужиоци положили 7942 20 дин. у судске руке колико износи куповна цена по одбитку дуга Управи Фонеова у 6480.30 дин. а колико ће од те суме припасти продавцу а колико купцу индиферентно је за само питање." Апелациони Суд није усвојио предње примедбе но је 31/ХП 1925. г. под Бр. 8853. као следеће противу разлоге. Само дббијање условног увода и увођење истог у интабулационе књиге ради обезбеђења извршења угпвора куповине и продаје, као што је овде случај, учинило је овај јавним, што значи: да је од дана одобреног условног убаштинења уговор куповине и продаје добио особину јавности, која се састоји у томе, да све односе на непокретним добрима учини јавним и свакоме приступачним (§§ 301, 326, 328 гр. зак.) па је према томе и законска претпоставка да су и тужиоци за овај уговор онда сазнали. То пак, што је законодавац у § 673. грађ. зак изриком навео да рок од 30 дана почиње да тече од дана продаје судом потврђене и објављене, као и то: што тражење условног убаштинења заиста није једно исто што и потврђење саме тапије, београд. Апелац. Суд налази да нс може значити и то: да је законодавац у првом случају начелу публицитета смањио а у другом случају појачао дејство, кад је главна особина и тежња увођење у судске књиге: јавност и приступачност свакоме. С тога Апелац. Суд налази да се дан увођења у судске књиге условног убаштинења има сматрати као дан сазнања продаје за сва трећа лица па и за тужиоце у овом случају. Општа Седница одлукбм од 12/1 1924. год. Бр. 108. са 12. противу 4. нашла је да стоје примедбз Касац. Суда II. одељ. а одбацила је противу разлоге Апелац. Суда.