Бранич

Стр. 250.

„Б Р А Н И Ч"

Број 11. и 12.

пије не ствара гај правни посао, већ она само декларира: да је тај правни посао закључен још у тренутку када су интересоване стране дале о њему пред судом своју изјаву; она је проста декларација једне раније констатације. А објављивање — публицитет — продаје састоји се у томе, што је она извршена јавно, пред судом, у јавном државном надлештву. Са оваквом продајом не може се изједначити условно убаштињење, чија је природа сасвим друкчија. Оно не представља дефинитивну — судом потврђену продају и куповину, нити код њега има онаквог публицитета као што га има код продаје судом потврђене. Док се продаја и куповина врши јавно, пред судским органима, заинтересованим странама и, већином, у присуству и других грађана који би били присутни, а поред тога се потврђена тапија доставља и пореској власти, — дотле је цео поступак код условног убаштињења већином писмен, јер суд по једностраном тражењу убаштињача доноси решење. Но и када би се узело да код условног убаштињења има ипак једна врста већег публицитета с погледом на његов упис у интабулационе књиге, опет је неоснована претпоставка да је тај упис и познат трећем интересованом лицу од онога момента кад је учињен; другим речима, да је прекупац тога дана сазнао за продају и куповину у свима њеним условима и да му се, према томе, од тога дана има да рачуна законски рок за прекуп. Начело публицитета у Хипотекарном. праву ствара само могућност да интересована лица из јавних књига сазнају да ли постоје какви терети на имању и, евентуално, о преносу имааа, ово последње ако би на имању било каквих терета, пошто баштинских књига још немамо. То начело не ствара законску претпоставку да су трећа лица и сазнала о ономе што је у интабулац. књиге уписано, кас што то нпр. закон предвиђа код разних публикација које се врше преко службених новина или другим којим начином. Осем тога овде треба нарочито истаћи, да је вршење права прекупа условљено прекупчевим тачним сазнањем уговора продаје и куповине, са свима његовим условима, јер тек у том случају може се прекупац са сигурношћу определити, да ли ће се својим правом прекупа и користити или не. Код условног убаштињења, у многим случајевима, прекупац не би имао пред собом такав уговор, јер се условно убаштињење

по закону — § 297. гр. зак. — и тражи онде, где купац нема довољно и јасног доказа о продаји и куповини којим би стекао право својине, већ често сам назначава под каквим је условима продаја и куповина учињена те с тога и тражи увод у баштињење књиге „под условом" (тзв. „условно убаштињење"). Како и сам закон, у поГледу условног убаштињења, предвиђа редовну парницу због правног посла о продаји и куповини, то би у многим случајевима прекупац имао да се опредељује према једној неодређеној ситуацији и да чека расправу парнице која се може и годинама водити, а то би могло бити на његову велику штету за то што се за дуже време лишава свога новца потребног за депоновање (§ 674 гр. з.) који је може бити и узајмио са знатним интересом, да би остварио своје право првенства за куповину. Зато се рок за прекуп из § 673 гр. ззк. не може рачунати од дана уписа условног убаштињења у интабулац. књиге, већ само од дана када је продаја и куповина извршена пред судом, или од дана када је продавац известио прекупца о продаји и њеним условима, или када је и сам прекупац на други који начин у потпуности сазнао, како је продаја — куповина извршена, не губећи при том из вида наређење § 944 грађ. зак. о почетку рока застарелости за случајеве, где би се његова примена појавила, као и законодавство о мораторијуму. Према свему изложеном, Општа Седница Касационог Суда, по истакнутом питању доноси своју начелну одлуку. Да се рок за вршење права прекупа непокретног имања из § 673 гр. зак. не може рачунати од дана када је купчево условно убаштињење уведено у интабулационе књиге, век 1) од дана када су странке пред судом дале изјаву о продаји и куповини имања, или, 2) од дана када је продавац о продаји и њеним условима известио лице које има прече право куповине, или 3) од дана када је ово лице и само на други начин сазнало у потпуности, како је продаја — куповина извршена, не губећи при том из вида наређење § 944 гр. зак. о почетку рока застарелости за случајеве где би се његова примена иојавила, као и законодавство о мораторијуму. Ова је одлука обавезна за сва одељења Касац. Суда и за Општу Седницу 1 ). Д-р Јанићије Јовановић. ') Има везе са нашим чланком. објављеним у бр. 9. и 10. „Бранича" на стр. 205.