Бранич
5*
Број 11. и 12.
„Б Р А Н И Ч"
Стр. 251.
Опасне су крађе све оне крађе које су извршене н о ћ у из здања, кућа, дућана и овима принадл. зграда и затворених простора у које крадљивац уђе или се још за дана у таковима прикрије и крађу учини. (Начелна одлука опште седнице Касационога Суда од 9. новембра 1925. год. Бр. 10799). Услед неједнаког разумевања тач. 2 § 223 каз. зак. а поводом одлуке Опште Седнице Касационога Суда од 9. новембра 1925. год. Бр. 9788, којом су, по кривици Саве Марковића и др. оптужених због дела из §§ 221 и 223 тач. 2 каз. зак. на основу тач. 4 § 16 зак. о устрој. Касац. Суда, одбачени противразлози Лозничког Првостепеног Суда Бр. 28584 а усвојене примедбе I одељења Касационога Суда од 17. октобра 1925. год. Бр. 9083, по којима је узето да у конкретном случају стоји дело из тач. 2 § 223 каз. зак. зато што је крађа извршена на тај начин: шго су крадљивци ноћу ушли у авлију кроз откључану капију, дошли до вајата, који се налази у кућњем дворишту у непосредној близини куће где људи станују, који је вајат такође био незакључан, ушли у исти и из незакључаног сандука украли 7 обвезница Ратне Штете, — Општа Седница Касаиионога Суда ради будућег једнообразног примењивања овога законског прописа, а на основу тач. 1 § 16 Зак. о устројству Касационога Суда доноси своју Начелну Одлуку: Да се све крађе које су извршене ноћу из шаквих здања, кука, дућана и овима принадлежећих зграда и затворених простора у које крадљивац уђе, ускочи или их отвори, или се још за дана у таковима у циљу крађе, прикрије и затвори и крађу учини, сматрају као опасне крађе, без обзира на вредност украденог предмета као и на начин како је извршена по самом томе факту што су ноћу извршене — и да се, према томе има казна одмерити по првом ставу § 223 каз. зак. а не по § 221 каз. зак. како су мнош од нижих судова до сада то чинили. Ово с тога што § 223. каз. зак. квалификује опасне крађе не само по начину извршења већ и по времену кад су извршене без обзира на мачин извршења, („ноћу у такве зграде уђе") — тач. 2 § 223 каз. зак. У § 223 каз. зак.' постављен је у првом ставу општи одељак да се као „опасна крађа без призрења на величину украденог предмета, казни робијом до^десет година"
у четири разна случаја који су наведени под тач. 1,2, 3, и 4, које престављају четири самостална кривична дела. Отуда је непотребно и погрешно, за појам дела из тач. 2 захтевати да та крађа буде извршена и на начин из тач. 1 већ је довољно да је крађа извршена ноћу из зграда: здања, кућа, дућана и овима принадлежећих простора у којима људи живе. Улазак у те затворене просторе, ускакање у њих или њихово отварање не мора бити извршено на опасан начин предвиђен у § 224 каз. зак., већ може бити и без тога, ако је то само ноћу извршено, јер тај опасан начин предвиђа тач. 1 а од ње се тач. 2 управо у томе и разликује, јер ако и то постоји онда постоји комбинација тачке 1 и 2. То се види из тога, што се прикривање у току дана, у такве просторе и затварање такође не врши на опасан начин, већ на прост, само у циљу, да се крађа лакше ноћу изврши. Од овога случаја изузимају се крађе извршене по „наступившој ноћној тишини", које су казниме по тач. 5 § 222 каз. зак., као специјална врста крађа, које заузимају место између простих и ових опасних крађа с обзиром на тежу казну којом су загрожене. Ова је одлука обавезна за Општу Седницу и сва одељења Касационога Суда. Поводом ове одлуке сматрамо за потребно навести и одвојено мишљење једнога од старијих судија Касац. Суда, које гласи : „И по тач. 2 § 223 каз. зак. није довољно да крадљивац ноћу крађу изврши па да крађа буде опасна, већ се тражи да је простор затворен и да се у тај затворен простор уђе, ускочи или отвори, а шта се разуме под затвореним простором означено је у § 224 крив. посг., а то су простори у које се само обијањем, провлачењем, ускакањем или употребом кључа ући може. Крађе извршене ноћу из незатвореног простора у кућама и другим зградама где људи живе казне се по § 222 тач. 5 каз. зак. Речи „по наступившој ноћној тишини" означују само да је ноћу извршено дело, а не да је крађа извршена у оном врло кратком времену које се уосталом не може ни определити кад се стиша, јер је то ствар једног тренутка, а за тако кратко и неопредељено