Бранич

Страна 64

„Б Р А Н И Ч"

Број 4. и 5.

стојећим законима без обзира на датум, када је који закон ступио на снагу. Да је уставотворац имао намеру дати судовима какво право испитивања уставности закона, он би то био у самом Уставу ехргезбЈз уегМз казао, као што то швајцарски и северно-американски устав чине, који садрже изричну одредбу, да судија може ценити уставност закона и то не само у погледу њихове спољне форме него и у погледу садржине. Познато је нпр. да су северно-американски судови одбили да примене закон противу Тгиз! са мотивацијом да је противан уставној одредби, по којој је сваки властан да са својом имовином располаже како хоће. Али такво право наш Устав не даје судовима. Ово право не може се изводити нити из закључних одредаба нашег Устава, јер се ове закључне одредбе не могу тако тумачити, да су ступањем у живот Устава непосредно укинути сви закони, који су у супротности са уставним прописима. Устав садржи само начела, која инволвирају императивна наређења за законодавца, да у извршењу ових начела донесе потребне законе. Али до доношења ових закона у духу устава, остају и даље на снази постојећи закони, јер, у противном, у правним односима настала би таква празнина и таква забуна, да се у опште не би могло више говорити о правном поретку у нашој држави. Ако, дакле, стоји, да судови суде и извршују своје одлуке по закону а не по Уставу, онда је јасно да нема другог начина, да се омогући извршење судских одлука на целој теригорији наше државе, него легислативном изменом оних одредаба у постојећим законима, које такво извршење судских одлука ометају. Али при извршењу судских одлука не настаје само питање, да ли се сви судови наше државе имају сматрати као домаћи судови. Све и кад би се сви наши судови у томе сложили, да претпоставе Устав законима и да сваки наш суд ма било из кога краја наше државе сматрају као домаћи суд, то још не би било довољно да се обезбеди узајамно извршење судских одлука на целој територији наше државе. Сви наши највиши судови слажу се у томе, да се извршење мора обавити по прописима оног правног подручја, у коме се судска одлука има извришти. И баш у овоме лежи с1е 1е§е 1а1а највећа тешкоћа спровођењу узајамне правне помоћи у нашој држави и то много већа тешкоћа него што је она, која је изазвана питањем о домаћим или страним судовима. Изнећемо у кратко разне правне системе, на којима су заснована егзекутивна законо-

давства у разним правним подручјима наше државе, па ће одмах бити јасно, у чему је несавладљива сметња. Егзекутивна законодавства, која важе у Словеначкој, Далмацији, Хрватској и Славонији, и у Војводини, базирана су сва на концесионарном принципу. По овим законима извршење се не врши непосредно на основу извршне судске пресуде или решења, него на основу специјалне егзекутивне концесије, коју у форми одлуке издаје надлежни судећи суд. Тек ова судска одлука о одобрењу егзекуције даје егзекутивном суду т. ј. извршној власти правну базу за спровођење егзекуције. Није, дакле, по овим законима извршна судска пресуда или решење она исправа, која се извршује, нити се она подноси извршној власти на извршење. Него базу за извршење даје напред поменута судска концесија, којом се на основу извршне судске одлуке заинтересованом лицу одобрава, да може код извршне власти спровести егзекуцију. Законодавства, која су усвојила овај концесионарни систем, стоје на гледишту, да је извршном судском пресудом или решењем само коначно расправљено питање, на којој јестрани спорно право, али се тиме још не конституише оно субјектшвно право заинтересованог лица, да може принудним мерама закорачити у имовинску или личну сферу свога противника. Ово субјективно право на спровођење егзекуције треба да му да сам судећи суд, па тек онда и на основу овога судског одобрење може заинтересовано лице принудним путем остварити своје право. Према томе егзекутивни поступак у напред поменутим правним подручјима дели се на два периода: на период одобрења егзекуције и на период извршења. Процедура одобрења врши се код надлежног судећег суда ({огаш со§пШошз) а извршење код егзекутивног суда ({огаш ехесиНошз). Дакле између, поступка суђења с једне стране и извршења у ужем смислу речи с друге стране постоји у овим законодавствима још један поступак за одобрење (концесију) егзекуције, који је такођер законским прописима тачно нормиран. Овај „т^егтегго" је србијанском егзекутивном праву сасвим непознат. По србијанском грађанском суд. поступку није потребно специјално конституисање субјективног права на извршење у виду формалне концесије; довољно је, да судећи суд на пресуди или решењу напише реч: „извршно", па да заинтересовано лице ову пресуду или решење може непосредно поднети извршној власти на извршење. По србијанском закону, дакле,