Бранич

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч*

Страна 65

сама пресуда, снабдевена чзвршном клаузулом, даје базу за спровођење егзекуције. У овом погледу србијанско егзекутивно право приближује се босанско-херцеговачком и црногорском егзекутивном законодавству, која се такођер задовољавају тиме да судећи суд на пресуди или решењу напише клаузулу извршивости. Али ова клаузула извршивости ипак се разликује од клаузуле, коју србијански судови стављају, у толико, што босанско-херцеговачка и црногорска клаузула гласи: „Ова се пресуда или решење за (име повериоца) може извршити противу (име дужника)." У овакој стилизацији клаузуле може се назрети конституисање субјективног права на егзекуцију. Процедураодобрења егзекуције, која по законодавствима важећим у Словеначкој, Далмацији, Хрватској — Славонији, и у Војводини мора претходити извршењу, је строго формална. Тако § 54. аустр. Извршног Реда (Ехеси1шпзогс1пип§) од год. 1896, који важи у Словеначкој и Далмацији наређује, да молба, којом се код судећег суда тражи одобрење егзекуције, мора неизоставно садржати ово: 1. тачно означење молиоца и лица, противу кога се тражи екзекуција, као и тачно означење свих околности, на основу којих се може надлежност егзекутивног суда утврдити; 2. тачно означење захтева, због кога се има спровести егзекуција, као и егзекутивног титулуса, на коме је захтев заснован; затим тачно означење свих трошкова који се траже; 3. тачно означење врсте егзекуције, која се има спровести, а код егзекуције на имовину, означење дотичних имовинских предмета, који се имају егзеквирати, као и места, где се они налазе. Стична наређења о начину, како треба да је састављена молба за одобрење егзекуције, налазе се и у законодавствима, која важе за Хрватску — Славонију и Војводину. Ако молба није на изложени начин састављена, суд ће је по званичној дужности као неуредну одбити. Из овога се види, да по законодавствима у напред поменутим правним подручјима није довољно поднети надлежном судећем суду извршну судску одлуку и тражити одобрење егзекуције, него се мора ово тражење специјализирати нарочито у погледу тога, какву врсту егзекуције, да ли мобилијарну, имобилијарну, принудну управу и т. д. тражи и који се предмети имају узети на извршење. По овим законима није, као у србијанском праву, остављено дужнику,

да сам довољно определи, шта да му се за измирење дуга одузме; ио овим законима одузета је дужнику свака ингеренција, јер повериоц има право а и дужност да суду означи каквим принудним мерама жели користити се и на које предмете дужника има се егзекуција спровести. Ако суд нађе, да је молба за одобрење егзекуције уредна, он ће, по правилу, без претходне усмене расправе (рочишта) донети формалну одлуку, којом се одобрава егзекуција и која мора садржати ово: 1) Име, домицил и занимање лица, које тражи егзекуцију, и лица, противу кога се егзекуција тражи; 2) констатацију, да је односна судска одлука, због које се тражи егзекуција, постала правоснажна т. ј. да противу ње нема више правног лека; 3) тачно означење тражбине, због које се води егзекуција; 4) тачно означење врсте егзекуције, која се има спровести (мобилијарна, имобилијарна и т. д.) као и означење предмета, који се имају узети због извршења, и где се налазе; 5) одређење егзекутивних трошкова, које егзекут мора накнадити; 6) одређење егзекутивног суда, који има да изврши егзекуцију. Из овога се види да се по овим прописима судском одлуком о одобрењу егзекуције не само конституише субјективно право на вођење егзекуције него се унапред одређује, која се врста егзекуције сме уопште спровести и на које предмете дужника. Ова судска одлука о одобрењу егзекуције доставља се свим заинтересованим лицима, дакле и дужнику, и противу ње има места правном леку, рекурсу. Због овог достављања одлуке потребно је да се молба за одобрење егзекуције — поред примерка за суд — поднесе у толико егземплара колико има заинтересованих лица. Ова процедура одобрења егзекуције врши се пред надлежним судећим судом т. ј. оним, који је донео пресуду или решење, на основу кога се тражи одобрење егзекуције. Дочим само извршење спада у надлежност егзекутивног суда, а то је по правилу онај котарски или срески суд, у чијем се подручју налазе предмети, на којима се има извршити егзекуција, или где дужник има општу надлежност по грађанском судском поступку. Ако онај суд, који је егзекуцију одобрио, није једновремено и егзекутивни суд т. ј. није надлежан да одобрену егзекуцију и из врши, онда је судећи Суд по званичној дужности дужан писменим путем умолити надлежни суд, да егзекуцију изврши. Без овог