Бранич

Страна 66

,Б Р А Н И Ч"

Број 4. и 5.

замолбеног писма суда, који је егзекуцију одобрио, други егзекутивни суд не може и не сме приступити извршењу. Ово начело „замолбеног писма" спроведено је кроз законодавства у свима нашим правним подручјима, сем србијанског и црногорског законодавства, по којима замолба судећег суда није потребна јер се лице, које тражи извршење, непосредно обраћа извршној власти. Ако се, дакле, има у виду, да је већина наших разних егзекутивних законодавстава заснована на концесионарном систему и да добијању ове концесије мора претходити један нарочито нормиран судски поступак; ако се, даље, има у виду, да по овим законима тек ова формална концесија, а не извршна судска пресуда, даје правну базу за спровођење егзекуције, и најзад да извршна власт т.ј. егзекутивни Суд не може пустити у извршење чак ни одлуку о одобрењу егзекуције, ако за то од стране суда, који је егзекуцију одобрио, није писменим путем нарочито умољен, онда је јасно, да извршне власти оних правних подручја, у којима важе такви егзекутивни прописи, немају законске могућности да пусте у извршење судске одлуке донете од судова у другим нашим правним подручјима, где такви егзекутивни прописи не постоје. Ту не помаже никаква начелна одлука Касације, јер су судови везани за закон, а овај закон не дозвољава им да друкчије поступе него како он сам наређује. С тога треба на други ефикасан начин пресећи овај гордијски чвор, а то може учинити само законодавац. Познато нам је да се на реформи целокупног законодавства интензивно ради и да су многи пројекти, а између ових и закон о грађанском судском поступку, већ дефинитивно завршени. Г. Министар Правде поводом последње буџетске дебате у Скупштини нарочито је подвукао то: да је жеља Краљевске Владе да се са доношењем и спровођењем ових закона похита. Ми немамо разлога да сумњамо у добру вољу Краљевске Владе, и верујемо да она о томе најозбиљније води рачуна и да ће доћи дан када ћемо у нашој великој уједињеној отаџбини славити унификацију нашег законодавства, али с друге стране неоспорна је чињеница, да у данашњем правном стању, у коме се наша држава услед постојања разних законодавства налази, има таквих појава, за које се не може чекати општа унифакција законодавства већ се оне морају одмах уклонити, ако се не жели довести до апсурдума и само наше државно јединство. Једна од таквих појава је без сумње неизвршење на-

ших судских одлука на целој нашој државној територији. Не може се дуже трпити, да се, користећи се словом закона, наши судови деле у домаће и стране судове и да се одлуке ових последњих не извршују. Измена овог абнормалног и по јавни поредак опасног стања мора одмах следовати: то императивно захтевају животни интереси наше уједињене отаџбине. А да се овај циљ постигне, није потребан дуг и напоран кодификаторски рад, јер је потпуно довољно неколико законских чланака па да се и при начелном даљем одржању данас постојећих законских прописа потпуно обезбеди узајамна правна помоћ између свих судова и извршних власти у нашој држави. Додуше је од стране неких наших судова изражена бојазан, да би се безусловним извршењем свих наших судских одлука на целокупној државној територији могао евентуално повредити који позитивни закон у материјалном смислу. На ово је нарочито скренуо пажњу Велики Суд у Подгорици, износећи примера ради овај случај: По црногорском Трговачком Законику (§§ 69 и 70) извесна лица могу се само под извесним условима менично обазезати, што значи да је менична способност ових лица законом ограничена. По аустријском меничном праву, које је и данас на снази у Словеначкој и Далмацији, такве рестринкције не постоје. Ако би се, дакле, у Словеначкој и Далмацији једно црногорско лице, за које по црногорском закону постоји рестринкција, менично обвезало па противу њега на основу закона, који постоје у Словеначкој и Далмацији, издао менични налог исплате, црногорски судови не би могли на њега поставити извршну клаузулу, јер би том санкцијом повредили један свој позитивни закон у материјалном смислу. Ова бојазан, по нашем мишљењу, не може стајати на путу спровођењу узајамне правне помоћи, јер би се при доносењу новог привременог закона могао предвидети и случај, да се извршење једне судске одлуке коси са каквим прохибитивним законом, који важи на подручју извршења. Имајући у виду све напред изложене околности, верујемо да би се извршење свих наших судских одлука на целокупној државној територији могло ефикасно обезбедити хитним доношењем једног привременог закона, који би гласио овако : Привремени Закон којим се до доношења јединственог закона о грађанском судском поступку и извршењу егзекутивних титула за целу Краљевину