Бранич

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Сграна 67

Срба, Хрвата и Словенаца чине следеће измене у постојећим егзекутивним законским прописима: Чл. 1. Судске пресуде, одлуке и решења као и други правни акти из ма кога правног подручја Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, који су постали правноснажни после проглашења државног јединства а по законима овог правног подручја чине основ за извршење (Ши1из ехеси1шшз), имају се извршити на целој државној територији, ако су снабдевени клаузулом извршивости од стране надлежног суда оног правног подручја, у коме је Ши1из ехеоШошз постао. Клаузула извршивости потпуно се равна судској одлуци о одобрењу извршења. Чл. 2. Надлежне извршне власти дужне су извршити судске пресуде, одлуке и решење као и правне акте, који испуњавају услове чл. 1. било да им се молбом обраћа заинтересовано лице непосредно или преко свог надлежног суда. Чл. 3. Ако је по законим прописима правног подручја, у коме се извршење има обавити, потребно означити врсту егзекутивне мере као и поједине предмете, који се имају узети за извршење, а лице, које тражи извршење,

ово не означи из разлога, што по законима правног подручја, где је Ши1из ехесиИошз постао, такво означење није условљено, извршна власт по званичној дужности узеће за извршење најпре покретне ствари дужника, а ако ове не достају, и непокретне; и онда поступити даље по прописима свог правног подручја. Чл. 4. Нађе ли извршна власт, да би се траженим извршењем повредио који материјални закон, који важи у правном подручју, где се извршење има обавити, извршна власт доставиће молбу за извршење надлежном првостепеном суду свога правног подручја, да претходно реши да ли се извршење може спровести. Противу овога решења, које ће се доставити свим заинтересованим лицима, има места жалби у року и на начин, како је прописано у закону, који важи за суд, који је ово решење донео. Чл. 5. Сви остали постојећи егзекутивни законски прописи, у колико овим законом нису измењени, остају и даље у важности. Чл. 6. Овај закон ступа у живот, кад га Краљ потпише а обавезну снагу добија кад се обнародује у „Службеним Новинама".

О АДВОКАТСКОЈ ПРОФЕСИЈИ Др. ЈАНИЋИЈЕ ЈОВАНОВИЋ први Секретар Касационог Суда

Адвокат не треба да буде само непомирљив орган права и истине, неоиходни помоћник Правде, заштитник слабих и угњетаваних, утешилац несрећних, потпора убогих. Он треба да буде узор свију јавних и приватних врлина, без којих је то достојанствено звање само једна празна реч! Бити адвокат, писаше Ханри у својим харангама, није ништа друго него студије претпоставити задовољствима, напоран рад одмору, част користи. Адвокат то је једно увек отворено око, једна рука увек у покрету и прилравности да другима помогне, један дух којисе никада не раслабљује и не попушта. Данашњи адвокат притежава права и привилегије, и да би их могао упражњавати он ужива независност и слободу, које се сматрају као потребе јавнога реда и које се, кад када, стављају и изнад општег закона.

Адвокат не постоји само да буде помоћник Правде и да се посвети одбрани интереса других, већ и да се побрине и за своју сопствену личност. Савремени адвокат је пре свега раденик права, он истражује и тежи овоме својству и због наклоности и доброчинства што она даје. Он има три речи за дефиницију своје професије: часност, звање, таленат, и ове три речи су записане у његовом срцу словима, која се не могу никад избрисати. Овај раденик права постаје из свих друштвених класа. Он има држање и покрет поносит и умерен, осећај своје вредности веома акцентиран: као и природно достојанство, које нема ничега увредљивог и које привлачл пуне симпатије и поштовање. Он је готов на сва пожртвовања да би само послужио интересима немоћнога и несрећ-