Бранич

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 117

искључује постојање кривда, што би по дводеобној системи искључивало кривично дело, а такво гледиште, као што се види, није усвојио наш Нови Кривични Законик, већ гледиште тродеобног система, које као што смо видели заступа чисто објективну теорију о појму кривичног дела. Међутим најглавнија одредба Н. К. 3. из које се јасно види акдептирање идеја тродеобног система, јесте одредба која се односи на саучешће а која носи наслов „подстрекавање и помагање". Дакле као што се види из овог наслова, одбачен је традиционални назив горњих двају института, који се у науци Кривичног Права погрешно нч зивају, од неких писаца, саучешће. Та важна одредба налази се у § 34. ст. IV а која гласи : „Лични односи, својства и околности, услед којих се или одговорност искључује или кажњивост повећава, смањ}'је или искључује, могу се узети у обзир само оном учиниоцу, потстрекачу или помагачу код кога се нађу". Ово значи да лична својства, која су субјективног карактера убројаће се ономе код кога се нађу, а лична својства чисто стварног карактера, односно објективног карактера, убројаће се и подстрекачима и помагачима, пошто су та својства стварне околности, те према томе саставни су део кривичног дела. Тако например лице А подстрекне лице Б иа умишљајно убиство, а ово изврши убиство са предумишљајем. У овом случају према § 34. ст. IV, подстрекач се неће казнити за подстрекавање са предумишљајем, већ само за умишљајно подстрекавање, јер су умишљај и предумишљај чисто лична својства, те ће се према горе' цитираном §-у убројати само ономе код кога се нађу, односно у овом случају само кривцу извршиоцу а не подстрекачу. Али рецимо А подстрекне Б на извршење кривичног дела чиновничке утаје или рецимо подстрекне војника да напусти јединицу у време ратног стања, и лице Б изврши кривично дело чиновничке утаје односно напусти своју јединицу као војник. Овде је својство чиновника односно својство војног лица лично својство, али је стварног карактера те је према томе елемент појма кривичног дела, у овом случају чиновничке утаје односно кривичног дела напуштања војне јединице у време ратног стања. Та својства и ако личног карактера убројаће се, у овом случају и кривцу подстрекачу, и он ће одговарати као саучесник — кривац подстрекач у кривичном делу чиновничке утаје односно у кривичном делу напуштања војне јединице од стране војника у ратном стању. Ово разликовање које чини § 34. Н. К. 3. је од велике важности, с тога, што ако се

узме да се лична својства, субјективног карактера, убрајању и подстрекачу односно помагачу, што чини дводеобни систем, јер то мора да чини услед погрешног схватања кривичног дела, — па кад нема кривичног дела неће ни бити кривца — саучесника услед акцесорне природе саучешћа. То гледиште Н. К. 3. својим §-ом 34 — одбацио је, и усвојио гледишге тродеобног система по коме у овом случају услед постојања личних својстава — субјективног карактера искључује се само постојање кривца извршиоца, а кривично дело постоји, па ће и кривац саучесник — (подстрекач и помагач) бити одговорни, услед акцесорне природе саучешћа. Тако примера ради, навешћемо § 324. Н. К. 3., који говори о сродничкој крађи, и према коме је лични објективни услов кривичне одговорности за појам кривца: да извршилац није сродник или супруг. Дакле својство супруга или претка је лично својство објективног карактера и оно је елеменат кривца, а не кривичног дела, јер није стварна околност па према томе с обзиром на § 34. ст. IV у в. § 324. Н. К. 3. и саучесници у сродничкој крађи биће кривци и ако лица предвиђена у § 324. неће бити кривци, јер у том случају кривично дело постоји, тек услед акцесорне природе саучешћа кривци саучесници одговараће као саучесници у сродничкој крађи. Међутим по дводеобној доктрини заснованој на субјективно-објективној теорији схватања кривичног дела саучесници у сродничкој крађи не би одговарали јер нема кривичног дела. То гледиште наш Нови Кривични Законик није усвојио. То су у основним цртама идеје усвојене од стране нашег Новог Кривичног Законика, с обзиром на доктрину тродеобног система и њено схватање кривичног дела као објективног бића. А то је један разлог више и један аргуменат више који иде у прилог тродеобног система, јер сва модерна законодавства, као и сви послератни пројекти Кривичних Законика акцептирали су идеје тродеобног система, а одбацили конфузне и нелогичне идеје дводеобног-градиционалног система у науци Кривичног Права. Акцеп тирањем идеја тродеобног система учињен је огроман прогрес у развоју нашег Новог Кривичног Законодавства, јер последице које су проистицале из прописа нашег старог Кривичног Законика, а који је био заснован на идејама дводеобног система, јер је био перцепција идеја Немачког Кривичног Права по коме је рађен Пруски Кривични Законик од 1851 године, а чије је главне идеје узео из овога, биле су у нескладу са фактичким схватањем ствари и начелима модерног пра-