Бранич

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч*

Страна 99

ђене поступне радње, посредством којих држава указује поменуту заштиту (грађански поступак посматран — в. IV и к. с. п. § 1 I —■ као једно поступање, поступно делање). 1. Предмет је грађанског поступка (т. зв. гс8 ш јшЈкшт с!е<јис1а, саиза стНз, грађанска ствар или прсдмет насупрот кривичној ствари) дакле известан приваШно - правни (грађански, дивилни) захтев (тражење), н. пр. захтев плаћање дуга, развода брака (за разлику од кривичног поступка, чији је предмет један јавно-правни захтев, захгев кажњења; в. к. с. п. § 1 I). 2. Али се као предмет грађанског поступка појављује и захтев (тражење) правне заштите, која је према горе реченом дужност државе (на основу чега грађански поступак, и ако посредно, служи грађанском праву, спада у јавно право о праву, краћеујавно право). Овај се предмет назива и непосредним предметом грађанског поступка насупрот првоме, који се означава као његов посредан предмет. II. 1. Правна заштита приватно - правних захтева је двојака: правна заштита утврђивањем у пресуди и правна заштита извршењем. Отуда се грађански поступак разликује на поступакутврђивања (одлучивања, или изрицања) и на поступак извршења. 2. Али постоје разне комбинације једне и друге правне заштите, разне т. зв. форме правне заштите или процесне врсте. Док су у кривичном поступку утврђивање и извршивање увек спојени (в. к. с. п. § 1), у грађанском поступку је та спојеност међутим само једна од форми правне заштите. Тако друга једна форма правне заштите је заштита утврђивањем у пресуди без извршења. То је н. пр. случај онда, ако неко тврди, да има извесно право према другоме, и овај тражи, да суд пресуди, да онај то право нема. Даља форма правне заштите је заштита само извршењем. То је случај онда, кад сам приватно-правни захтев није ни у колико неизвесан, н. пр. кад постоји каква јавна исправа о дугу, која је равна пресуди (н.пр. судски протоколо поравнању). III. Гоађански поступак посматран као једна грана права јескуп државних правних прописа, којима се одређују пост\)пне радње (т. зв. процесуалне рад ње) управљене наутврђивање основаности приватно-правног за хтева (потраживања) у једном даном случају и вршиоци тих радња (т. зв. процесуални објекти) као и принудно остварење свога захшева у случају утврђења његове основаности и обима (в. II 2). Из ове (прве, т. зв. објективне — в. к. с. п. § 1 II; за другу в, IV 1) дефиниције гра-

ђанског поступка проистиче, да постоје два основна грађанско-процесуална бића, према томе два основна појма Науке грађанског поступка (Грађанског поступка): 1° процесуални субјекат (субјекат поступка) и 2° процесуална радња. IV. Грађански поступак посматран као једно особено поступање, поступно делање (в. I) је {друга дефиниција грађанског поступка; в. за прву III) скуп одређених правних установа (института), грађанско - процесуалних правних установа (в. к. с. п. § 1 III). 1. Схватајући реалистичш правне установе (в. к. с. п. § 1 III 1) и грађански се поступак, схваћен као скуп правних установа, може дефинисати ( прва, реалистичка под - дефиниција грађанског поступка; за другу в. 2) као скуп одређених радњи одређених лица. 2. Грађански поступак посматран као скуп правних установа може се дефинисати (и ако се ту не може подвести извршење пресуде) и као правни однос особене врсте, као троструки, јавно - правни однос, као однос између три процесуална субјекта: суда, тужиоца и туженога (друга, јуристичка поддефиниција грађанског поступка; в. к. с. п. § 1 Ш 2). 3. Грађански поступак се, посматран као једно одређено поступање, има поделити у три стадијума (као и к. с. п., в. к. с .п. § 1. III. 3): припремни поступак, главни поступак и извршење. V. Грађански поступак је, као и кривични, део јавног права или тачније, сходно нашој деоби права, део јавног права о праву, краће јавног права. Оба су поступка део јавног права: 1° зато што им је задатак одржање правног поретка, а ово је функција државне власти; 2° што се у оба поступка налазе у правном односу државни органи и приватна лица ; 3° што су њихови завршни акти, на име пресуда и принудно извршење исте, акти државне, суверене власти (највише власти заповедања). За кривични поступак посебице се може навести још један разлог, а то је, што је његов објекат један државни (казнени) захтев (в. § 1 I.). VI. До краја 18. века сматрао се је кривични поступак као део грађанског поступка због тесне појамне везе која међу њима постоји. Отуда се је у уџбеницима цивилног поступка расправљао и кривични (као врста сумарног поступка). Тек се од Обппеговог дела, у коме је он утврдио нетачност овога спајања, Кривични и Грађански поступак излажу као две засебне дисциплине. 1. Основна разлика између грађанског и кривичног поступка лежи у различности њи-