Бранич

Страна 100

.БРАНИЧ'

Број 7—12

ховог објекта (саиза стНз и спттаНб). Први има, као што се је видело (1 1), за објекат један привагпни захтев (потраживање), а други један (в. к. с. п. § 1 1) јавни (казнени). Из ове основне разлике потичу и остале (као н. пр. у принципима и формама поступка; па чак и у разним појединим процесним актима, истоименим, али друкчијег значаја у једном и другом поступку). 2. Али између ова два поступка постоји ипак и у модерном праву тесна појамна сродносШ. Они су обоје по својој правној природи (в. горе IV 2 и к. с. п. § 1 111 2) правни односи између суда и странака, троструки правни односи. Из ове основне сродности њихове потичу и остале (као н. пр. истоветна правила за постанак и претпоставке овога односа, за доказна средства и за форму утврђивања пресудом и т. д.; затим важење у оба поступка извесних принципа постављених у 19. веку из разлога целисходности или правичности, као што су принципи усмености, непосредности и јавности). Зато је ради дубљег, генеричког познавања оба поступка потребно, а и дидактички корисно, да се у монографијама и расправама поједини процесуални принципи изучавају упоредно и да се у системима једног и другог поступка упућује при изучавању појединих материја једнога на учење о истима у другом поступку. Услед ове сродности се при тумачењу сумњивих прописа кривичног примењују често аналоге одредбе грађанског поступка и обратно. VII. 1. Док грађанско право нормира постојање и садржај приватних права, грађански поступак нормира претпоставке и садржај правне заштите у случају напада на та права. Он је дакле према грађанском праву секундарно и уједно формално право. Зато би се грађански поступак могао назвати формалним грађанским правом насупрот материјалном, као што се кривични поступак назива формалним кривичним правом насупрот материјалном кривичном праву (в. к. с. п. § 1 VI 1). 2. Док је грађанско (и у опште приватно) право својим највећим и главним делом диспозитивно право, грађански поступак је то само својим мањим и мање важним делом. Грађански поступак је дакле у главном јиз со^епз, т. ј. већина његових одредаба важе независно од воље суделовача, што је у осталом у складу са самом функцијом његовом (в. к. с. п. § 1 VI 3). VIII. Парнични и ванпарнтни грађански поступак. 1. Горње одређење појма грађанског поступка претпоставља постојање или тврђење

постојања једне особене врсте неправа, цивилног_(грађанског) неправа (деликта), као што и кривични поступак претпоставља постојање или тврђење постојања једне врсте неправа, кривичног дела. Средствима грађанског процесуалног права се цивилно неправо отклања. Ако је пак то немогуће, додељује се повређеноме извесна оштета или се изриче нека друга санкција у његову корист било поред оштете било сама, као што се средствима кривичног процесуалног права изриче против кривца у општем интересу казна. 2. Из горње особености грађанског поступка изашло би, као да је овај поступак по својој суштини борба (разлика у мишљењу) између два приватна лица, од којих једно потражује од другога нешто, а ово се друго тужби опире, спор дакле у смислу правне борбе између два лица. Тако је истина по правилу, али тако не мора да буде. Могуће је наиме, да се нападнути држи потпуно пасивно, или да чак признаје основаност противниковог потраживања, као што опет обратно има спорова у смислу борбе, који се расправљају, не посредством грађанског поступка, већ приватним поравнањем, изборним судом, од управне власти и т. д. 3. Под 1 наведена особеност грађанског поступка карактеристична је за овај поступак с другог једног гледишта, ако не с мало час (в. 2) поменутог. Има на име норми процесуалне природе, чији је непосредан задатак такође заштита приватних права (одржање приватног правног поретка), али које не претпостављају постојање или тврђење постојања грађанског неправа, већ напротив само могућност неправа. То су дакле норме, којима је циљ предохрана (превенција), т. ј. предупређење евентуалних напада у будућности (н. пр. оспоравања исправе, која се оверава, оштећења малолетника, коме се тутор поставља), а не репресија, т. ј. примена санкције на неправо. Скуп тих норми, и ако се појављује као грађанско процесуално право, као поступак грађанске природе, није на тај начин грађанско процесуално право у горњем (в. 1) смислу, већ једно особено грађанско процесуално право. Пошто оно не претпоставља неправо, његову суштину не сачињава спор између два лица, т. ј. оно није скуп радњи, чији је предмет потраживање иечега (н. пр. оштеге) од стране једног лица управљено против другог лица на основу извршеног неправа. Другим речима суштина тог особеног грађанског процесуалног права није парница (како се назива грађански и у опште приватно-правни спор, за разлику од терминологије кривичног процесуалног права, где је употребл>ен