Бранич

Број 7—12

.Б РЛН И Ч"

назив кривични спор). Отуда се процесуално право ове врсте зове ванпарничним (или ванспорним) продесуалним правом или поступком, насупрот другоме, т. ј. парничном (или спорном) процесуалном праву (какво је у осталом и кривично процесуално право) или грађанском (судском) поступку у ужем смислу или просто грађанском поступку. Доследно томе се грађанско правосуђе, јурисдикција (делатност судске власги) ове врсте назива неспорним или драговољним правосуђем (јипзсПс1ш уо1оп!апа уе1 §гаИоза) или правном полицијом (или превентивним правосуђем), насупрот правосуђу спорном (јипзсЈНЈо соп1еп{Јоза) или цивилном. Оно се појављује као суделовање државних органа при постанку, даљем развићу и престанку приватних права. а) Код неких је функција, које овде спадају, суделовање судова и других јавних органа обавезно (н. пр. издавање и потврда

тапија, постављан> Р гх ^Р атеља > стављање интабулација), а к 0 д лрУ ГИХ Ф ак У лташивн0 (н. пр. потврђивацГе уС 0В ° ра И раЗНИХ ДРУ " гих исправа). б) Има радњи несп^ рН ° Г п Р авос Уђ а - к0 Ј е се могу вршити пп оти ^ В °? е дотичног лица ' енрнтиатгигч „ (|0 (као постављање старатеља, стављаш е У ^ та булације) као што је, према већ Р еч е ном (в " 2) ' М °Ј уће ' Д3 06 радње спорног ппТ п ^У ђа врше без пр °™ В " љења туженога. р ачл У а ИЗмеђу СП0 Р Н0Г и неспорног право Су 1а не СаСТ0]И 06 Н3 Т9Ј начин и у томе, >„тп би С6 пост У пак код првог предузимао\> ед СПОра У СМИСЛу борбе мишљења, а У ко Р- ДРУ гога без сп0 Р а у том смислу, т. ј по сагласности воље °У" деловача. в) Неспорно судстг? 0 Је ' 33 разлику 0Д спорног, само је ДН ш5 делом У РУ кама С У" дова , а другим се дело^ 0ТП Р авља од др У гих власти (управних, нар Р чито полицијских).

Може ли исправка по закону о штампи, к^ д послата преко суда, садржавати клевету или У в Р ед У Д-р Видан О. Благојевић

адвокат

Закон о штампи од 6. Августа 1925. г. са изменама и допунама од 6. Јануара 1929. г. посвећује исправци нарочиту пажњу, читаву пету главу — чл. 26.—29. и чл. 9. закона од 6. Јануара 1929. г. Оклеветано или увређено физичко или правно лице или власт, имају право на исправку. Ту исправку они могу послати директно листу у коме је изашао клеветнички или увредљив напис. То је редован случај нарочито кад је оклеветана или увређена власт. Они је могу послати и преко првостепеног суда. Принцип који је постављен у овим случајевима јесте следећи: кад оклеветано или утврђено лице пошаље исправку директно листу, лист је може штампати или не, према томе, да ли је исправка такве природе, по оцени уредника листа да се може пустиги у лист. Поред тога, „уредник се ослобађа од дужности да штампа исправку" у случајевима предвиђеним у чл. 28. зак. о штампи. Да ли стоји који од ових случајева, цени сам уредник. Када пак власт пошаље исправку уреднику листа, он је дужан да је штампа, — чл. 9. зак. о допунама од 6. Јануара 1929. г. који гласи: „Уредник новина или повременог списа дужан је безусловно да прими и оштампа у

наредном броју Н пвИ на или списа свак У исправку о Ч и Њ е„ица^ л И с 3 т Н 7 ИМ и У л Њ 2 еТО з В а ° к М листу, коју му по Шаље То !е случај кад о штампи, прва 0Р ц Р ,^ ца - 10 Ј е сл У ча Ј ка Д је написом нека Г П ж> на власт оклеветана или увређена. Иг™ ^ уЖН0СТ 3 ^ К0Н Му Н3 " ттам^ 1 У '.Јве какво физичко или

о штампи, друга власти, уред-

лаже кад исправку правно лице, — чл 2Ф' ЗЗК реченица. Само, Док ^ сп Р авк У ^^'словно, дотле исможе штампати кад је дипе^ ТН ° послата " чљ 28 ' зак. о штампи, К а п и' ПЗК Та исп Р авка по " .1 А О. П4ППП 1ТТТЧМПЛТМ ЗКО ^ки казни из чл. 29. и

ник мора штампати Р ез У с ' Г правку физичког или правног лица,

слата преко суда "он ј „„ ја , он казни из чл _ 29.

не жели, да се изло , оо. зак. о штампи Пошто смо овако V ** еколико потеза ' об Ј а " снили како стоји нач ^ ЛН ° Са исп Р авК0М п0 закоцу о штампи 1> идим0 как0 треоа од " говорити на горе , погт^ вљеНО питање - на име ' да ли послата исппав^ 3 "° ЗЗК ' ° штампи преко првостепеног сУ Д3 ' М ° Ж6 сад Р жавати клевету или чппо... јасно је речено

клевету или уврелу У чл. 26. зак о игГ* МПИ Ј Ј 1 кад ј е уредник огло<?° ђен 0Д Д У ЖН0СТИ да штампа исправку 4а^ он Ј е л имитативно побројао пет случајева У К ° ј Г а 36 У редник

бројао пет случај

ослббођен од те дуж« ° СТИ ' Ни У јеДН ° М СЛу " чају не може упеЕ, не штампати исп Р авк .

чају не може уре Дник