Бранич

Страна 102

,Б Р А Н И Ч"

Број 7—12

послату му директно од оклеветане или увређене власти. У неизмењеном зак. о штампи од 6. Августа, 1925. г. била је једна једина могућност да уредник не штампа исправку власти; то је кад је исправка „два пута већа од слога ствари која се исправља" — чл. 28. тач. 2. Али ако оклеветана или увређена власт у овом случају пошаље ову своју исправку преко првостепеног суда и суд наложи уреднику листа да је штамла, другим речима, нађе, да не стоји приговор из чл. 28. тач. 2. зак. о штампи, онда уредник не може ни из овог разлога одбити да штампа исправку, већ је мора штампати, ако не жели да искуси последице предвиђене у чл. 29. и 68. зак. о штампи. Са правним или физичким лицем које је оклеветано или утврђено написом и које шаље директно исправку, ствар је друкчија. Када уредник листа оцени и по свом тумачењу закона нађе: а). Да исправка није потписана или да је није потписало оно физичко или правно лице, чије је име у напису поменуто; б). Да је исправка два пута већа од слога ствари која се исправља; в). Да исправка садржи какво кривично дело или је неуљудно написана; г). Да је исправка написана на другом језику него што је напис који се исправља; д). Да је протекло шест недеља од дана када је напис објављен, — чл. 28. зак. о штампи, он је ослобођен од дужности да исправку штампа. Стари неизмењен закон о штампи предвиђао је још једну могућност, па да се исправка не штампа: то је случај кад је исправка противна чл. 72. старог зак. о штампи. Ова одредба је испала из ревидираногзаконао штампи. Наравно, да уредник листа у тумачењу закона и израза употребљених у исправци, може погрешити, па је закон оставио могућност оклеветаном или увређеном лицу, да тражи преко првостепенога суда, зашгиту свога права на исправку. То је изриком речено у чл. 26. јп {Јпе зак. о штампи. Закон чак налаже суду, да истог дана пошаље исправку уреднику листа. Интересантно је, да кад је оклеветана или увређена власт у питању, закон не претпоставља могућност, да исправка може садржавати клевете или увреде. То с тога, што начелно, власт никога не може да вређа или да клевета, нити да пошље онакву исправку, која би садржавала у себи елементе из чл. 28. зак. о штампи. Зато је законодавац у ревидираном закону о штампи у чл. 9. изриком наложио уреднику новина или повременог списа, да безусловно прими и оштампа у наредном броју новина или списа, сваку исправку о чињеницама изнетим у његовом листу, које му шошаље вдаст,

Физичко или правно лице може у одбрани своје части, друштвеног угледа, привредног кредита или доброг имена претерати, па у исправци увредити или оклеветати кога, те је сасвим разумљиво, што је у оцени написа ових лица, уреднику и суду остављена много већа слобода. Суд цени, на захтев оклеветаног или увређеног лица, да ли стоји који од пет лимитативно побројаних случајева у чл. 28. зак. о штампи, па ако нађе, да исти не стоје, налаже штампање исправке. У закону није истина изрично речено, да суд цени, пре него што наложи уреднику да исправку штампа, да ли исправка не садржи који од пет елемената из чл. 28. зак. о штампи, од којих је сваки за себе довољан, па да се уредник ослободи од дужности да истуштампа. Закон само налаже суду — чл. 26. 1п Ј:те зак. о штампи, да исправку пошаље истог дана уреднику. Али се никако не може претпоставити, да је законодавац хтео дати мање права суду, од оног које је признао самом уреднику у чл. 28. зак. о штампи. Оно што уредник може сам ценити кад прими исправку, суд не само може, већ мора ценити. Сасвим је разумљиво да једна исправка, која садржи елементе из чл. 28. зак. о штампи, не може бити штампана у листу, кака услед тога што то не дозвољава уредник листа, тако баш и с тога, што такву исправку не може суд спровести листу са налогом за штампање, јер би у противном, суд саучествовао заједно са писцем исправке у једној кривичној, законом забрањеној радњи, наложио листу да објави напис који садржи клевету или увреду и т. д. а то не може ни једна власт у овој земљи учинити, најмање суд. Замислимо само, да неко увређено или оклеветано лице, пошље такву исправку, у којој позива народ на буну, или критикује постојеће стање, или вређа основне појмове грађана о држави и државном поретку, све уз одбрану своје части. Уредник листа не хтеде штампати исправку, сасвим разумљиво, а увређено или оклеветано лице исту исправку пошље суду, са молбом за дејство у смислу чл. 26. ш !Јпе зак. о штампи. Ако се рад суда у овој материји схвати као аутоматски, т. ј. ако се протумаче односне законске одредбе као налог суду, да_у сваком случају, не ценећи законску основаност исправке и тежину употребљених израза, не читајући је чак, исту само форме ради пошље уреднику листа са налогом да је штампа, онда долазимо до правног и законског апсурдума: да суд овде служи само као мост преко кога се имају слати и оне исправке, које садрже у себи елементе из чл. 28. зак. о штампи, поред елемената из