Бранич

Број 7—12

„Б Р Л Н И Ч

Страна 183

Америке са широким познавањем излаже, концизно све оно што је важно за упознавање овог нашег политичког и социално политичког питања. Непгг НајппГ, (1ос1еиг еп ЈгоИ, ауоса! а Вшјарев!, 1.е (ЗгоЛ с!и Оапиђе ш1:егпа«опа1, ауес ипе рге1ас.е <1е М. Сћаг1ев с1е УЈвзсћег рго(еб8еиг а 1а РасиНе (1е (1го11 с!е ГОпЈуегзИе (1в 6ап(1, Еа Науе, МагНпиз МЈћоИ, 1929, 81г. 324. ЈиИеп Воппесаве, ргоЈ. а 1а 1Гаси14е (1е ОгоИ (1е ПЈпЈуегзЛе <3е Вог(Зеаих. Ееб сЗебНпееб с!е Гоеиугез де Вешо1отће аи {етрв рге8еп! А ргороз (1е 1а 1ћезе (1е (Зос1ога1 (Зе М. Јеап ВгЈ88е бајп! Масагу: „Бе 1'ассеб810П агШЈсЈеНе ЈттоМНеге. ЕбваЈ с1'ип 1оп(1атеп1 јипсП^ие", 1929, ВогсЈеаих. ЈиНеп Воппсеаве, „А 1а гесћегсће <1и с1гои", V а-4-П ип готапИхте јипс^ие Керопве а М. 1е РгоГезвеиг Сисће. 1Шга1пе с1и КесиеН бјгеу, Рапб, 1929. Бг. ШсћагЛ 8сћ»И, о. о. ТРгојеввог гп ВгевТаи, ЕигораЈсћ18сћег АгћеЛбуегЈгаВвгесћ!:, ип!ег МИуујгкип^ Јп ипс! аибШтИесћег 6е1ећг1еп уоп Егјсћ МоШог,_а. а. Рго1еббог 111 Вгеб1аи, 2 ТеП (А1ћап1еп, Ви1§аг1еп, Сећо81оуакеЈ, ЕбИапЈ, Ршп1ап(1, Шапеп, би(3б1аујеп, и 8. \у.), Магћиг^ 1п Неббеп. N. О. ЕКуегГзсће Уег1а§б'оисћћап(11ип§, О. Вгаип, 1929, стр. 618. Ог. Хуго Верк, Примери за практичну примену грађанког парничног поступка, Загреб, Вилзонов Трг 9-П. Д-р Верк, као судија и адвокат у Далмацији упознао се добро са одредбама изворника нашег грађанског поетупка, који се у пракси примењује у Словеначко] и Далмацији.

Нови наставници правног факултета у Београду За доцента за Приватно Право постављен је т. д-р Милан Ф. Бартош. За хонорарне професоре за кривичне науке изабрани су г. г. Сергије Трегубов и д-р Никола Краински. Прослава стогодишњице Фрање Рачкога У присуству претставника чешке, пољске и бугарске Академије Наука и великог броја наших интелектуалаца на дан 1. и 2. јуна о. г. прославиле су 5 'дружене Југословенска Академија Знаности и Уметности и Српска Краљевска Академија Наука стогодишњицу рођења Фрање Рачкога, чувенога хрватскога историчара и идеолога југословенскога јединства, првог претседника Југословенске Академије. На ирослави су одржана три предавања: д-р Августа Мусића, Фрањо Рачка први претседник и организатор Југословенске Академије\ д-р Ферда Шишића, Фрањо Рачки историк, и Слободана Јовановића, Фрањо Рачки и југос.говенска мисао. Предавачи су рељефно приказали велику фигуру академика, историчара и протагонисте југословенске идеје Фрање Рачкога, који се са Штросмајером видно истиче из своје средине и са њим претставља апостола југословенства. Удружене академије издале су у једној књизи сва три предавања, а поред тога је загребачка академија публиковала прву књигу преписке између Рачкога и Штросмајера. Поводом ове прославе г. д-р Милета Новаковић публиковао је у Годишњици Ћупићевој писма Рачкога упућена Стојану Новаковићу. Писма су интересантна по томе што се у њима, сем сагласности у научном раду ова наша два научника, запажа и сагласност у питањима националне политике. Међународни Институт за јавно право 24. и 25. јуна ов. год. Институт је одржао своју годишњу сесију у Паризу под претседништвом Гастона Жеза.

Ог. ЈиНив Мадпив, Бје сЈеиЈбске Кесћ^бапууаН^сћаН, ВегНп 1929, Уег1а§ V/. Моезег ВисћапсНип^, Бејргјј*, стр. 536. Књига је посвећена прослави педесетогодишњице постојања адвокатуре као слободне професије у Немачкој. Ог. ВоШаг АЈМја, Ос1 Р1а1опа с!о Магкза. Кагуој 80с1јо1о8ке ЈсЗеје; 2а^гећ>, КсћсЈје „5осЈја1пе МЈбћ", кпј. 2. 1929., стр. 120. Судска пракса за 1928. год. уредио Србислав Ковачевић, Касациони Судија. Београд, 1929. стр. XV—699. Штампарија Чоловића и Маџаревића. Ог. ЈиИив Мадпив, Г)је Нбсћзгеп Оепсћ1е с!ег Ше11. Уег1ге1и1 §буег1а§ Ш. Моезег Висћћап(11ип§:, БеЈргЈд, 1929, 8. 634. Сг. Ђ. 8сга1>а, Јоап НеПа(1е-Ка(1и1ебси. 1псер1иигЈ1е П1обо11сЈ 31 бос!о!ог1е! гошапе, ВисигезИ. ГЈег 8сћи1х 1пс1и51г1е11еп Е!§еп1итб јп ЈиКоб1аУ1еп, уоп Јапко Витап, ВегНп, 1929, УеНајг Саг1 Неутапб, б. 207. Вудро Вилсон, Влада Сједињених америчких држава, с предговором Р. С. Бекера. Превео с енглеског Ог. Драгомир Иконић. Београд, 1930, год. стр XVI + 301. Ог. Ћгтп Но1ш, 1Ле ЕпШећипб с!еб јибоб1ау/1. бсћеп 81аа1еб. Бг. Жарко Миладиновић, Парламентарно право интерпелације. Издао др. Миливој Милдиановић 1929. године.

На конгресу се дискутовало о данашњој кризи претставничке демократије, на основу извештаја Жозеф —Бартелемиа и др. У дискусији су учествовали г. г. Јелинек, Политис, Жез, барон Нољде и Мирикин Гецевич. Преовладало је гледиште да се начело демократије не налази у кризи. већ само техника — начин државне управе. Г. Миркин-Гецевич реферисао је о теми: нове тежње декларације права. Сиже његовог предавања је у наглашавању утицаја социалних услова савременог живота, који повећавају круг слободе заштитом појединаца. Четрдесетогодишњица словеначког друштва „Правник" Стручни часопис словеначких правника прославља ове године један редак и заслужен јубилеј. Навршило се 40 година од времена када су 34 словеначких правника узели на себе улогу да кроз часопис бране права словеначког народа, да се у словеначким судовима доносе пресуде на народном језику. Особеност и нарочита одлика овог лепог и озбиљног часописа лежи, поред рада на чисто стручним питзњима, у његовом заузимању и борби за национална и политичка права Словенаца. После уједињења у једну државу, „Правник" је под уредништвом најстаријег адвоката и познатог правника Д-р Данила Мајарона, заслужног и дугогодишњег претседника Љубљанске Адвокатске Коморе, свој рад усредсредио на чисто стручна правна питања и проблеме. Он, поред тога, ревносно ради на подизању правне свести код словеначког дела нашег народа. Фонд за историју словенских права при Софијском универзитету Из прихода овог фонда, основаног легатом пок. др. Стефана Сарафова, одређује се награда лицима која се истакну у раду на буђењу словенске свести и ширењу идеја словенског зближења и уједињења Прву награду

Белешке