Бранич

«1

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 184

из фонда добио је г. Стеван Бобчев, 28-годишњи претседник Словенског Друштва у Софији, и познати научник. Стечај аа наставнике университета Университет Краља Александра I у Љубљани објавио је стечај за наставнике правног факултета : а) за доцента, ванредног или редовног професора за катедру историје права Јужних Словена; б) за доцента, ванредног или редовног професора за јавно — државно и међународно — право. Институт Словенских Права у Братислави На Правном Факултету Университета Коменски основан је 1927. год. институт под горњим именом са задатком да напоредним изучавањем и обрађивањем словенских права у прошлости и садашњности оствари колаборацију за решавање заједничких проблема свих словенских држава, који су многобројни с обзиром на кодификацију, којом су оне ангажоване. Институт постиже свој задатак одржавањем предавања, издавањем односнх дела, оснивањем потребних библиотека и будним праћењем у штампи свих актуелности из области словенских права. У овој години опажа се да наши нзучници иису претстављени својим радовима у издањима института. јубилеј „Јуридическог Прегледа" Ове године навршава се тридесет година од оснивања најистакнутијег правног часописа у Бугарској, „Јуридическог Прегледа". У току три деценије излажења, са прекидом за врене светског рата, „Ј. П." успео је да окупи око себе најјаче правнике бугарске и да се стави у ред европски уређених часописа своје врсте. ,,Ј. П." је увек пратио са интересовањем правне прилике у нашој земљи. III скуп чехословачких правника у Братиславији Ргаушска Је(Јпо!а Могаубка из Брна и Ргаушска Је<Јпо1а на 81о\'епкки из Братиславе у Заједници примили су на себе да организују конгрес чехословачких правника у Братислави, у лето 1930. године. Конгрес ће се бавити решавањем актуелних правних питања, чиме ће се припомоћи и убрзати изједначења права у Чехословачкој. Ради лакшег пословања Конгрес ће образовати шест секција, од којих ће свакој бити стављена у задатак обрада специјалне правне дисциплине. Секције су: 1) за грађанско право; 2) за саецијална праватиа права: закон о акционарским друштвима; заштита ауторског права у области радиофузије; 3) за грађанско-судски поступак; 4) за кривично право; 5) за јавно право; и 6) за финансијско право. Питања која ће се третирати на овом Конгресу претстављају првокласну важност не само за Чехословачку већ и за остале земље које се налазе у етапи изједначења закона и кодификације. Стога се организатори Конгреса надају бројном одзиву правиика из многих земаља, нарочито словенских. IV Конгрес немачких правника у Чехословачкој Немачки правници — чехословачки поданици организовали су IV свој конгрес који је одржан почетком ове године у Теплице — Шамове. На конгресу је узело учешћа велики број правника из Немачке и Аустрије. Конгрес се бавио врло интересантним правним питањима, по којима су били референти чувени немачки правници из све три државе. Г. г. Жегзв (Праг) и Кгрра (Берлин) реферисали су о теми: ,,0 одговорности државе за накнаду штете проузроковане од стране органа". Примљено је гледиште о непосредној одговорности државе, која се може ре-

гресирати према своме органу, али само у случају ако је овај учинио тешку погрешку. — Проф. КаШа (Праг), ВшпрГ и 8геде1 (Берлин) били су референти по питању: кодификација прописа о искоришћењу електричне енергије. Усвојено је да је најпогоднији систем концесија. На конгресу су била дкскутована још многа друга интересантна актуелна питања, о специјалном положају политичких криваца, о учешћу лаичког елемента у кривичном правосуђу, као и у грађанском правосуђу. По овом другом питању вођене су бурне дискусије, али се није дошло ни до каквог принципиелног решења. Најзад, конгрес се бавио питањем права мањина да се пред судовима служе својим језиком. — О раду на овом конгресу биће издана споменица на немачком језику. Словенски институт у Прагу После светскога рата опажа се велико интересовање за изучавање и ближе упознавање Словенства. Ради тога почеле су се отварати бројне установе нарочито намењене горњем циљу, као у Лондону, Паризу, Риму, Бреслави, Кракову и др. И у Чехословачкој је законом од 25.-1-1922. установљен Словенски Инсгитут, али је до његовог отварања и увођења у живот прошло више од шест година — до краја 1928. Словенски Институт поставио је себи за циљ међусобно упознавање словенских земаља и њима суседних земаља; стварање стручног кадра за остварење горњег циља; ради тога обраћа се нарочита пажња на одржавање културних веза и саобраћаја између речених земаља. Да би одговорио у потпуности постављеном циљу, институт је формиран из два оделења: 1) културно — за научне и просветне послове, и 2) привредно — за трговину, индустрију и земљорадњу. Прво одељење треба да изрази научнп, теоријски рад Института, док друго одељење има да се бави чисго практичним питањима, водећи рачуна о општем циљу. У научни рад Института долази обрада словенске филологије, историје, права и економије словенских народа. Као научни метод инаугурише се напоредно изучавање одговарајућих научних, правних и економсвих словенских земаља. Четврти међународни социолошки конгрее у Хавани, од 17,-24. фебруара 1930. год. Од свога оснивања (1919. год.) Међународни Институт за социологију и политичке социалне реформе показује необично живу научну акцију у обради актуелних социолошких и политичких питања. На своја три ранија конгреса (први у Турину 1921, други у Бечу 1922 и трећи у Риму 1924. год.). Институт је решио еећ многа питања, али су се, с обзором на савремени, послератни живот који се одликује разноврсношћу и сложеношћу односа, пред Институтом појавили многи проблеми који су сазрели за дискусију и решавање. Ради ефикасног свршавања послова, учесници IV конгреса Института биће подељени у 11 секција које ће се бавити припремом и обрадом појединих гштања. Програм рада секција је следећи : 1) Општа социологија; 2) Политичка социологија; 3) Економска социологија; 4) Правна социологија; 5) Криминална социологија; 6) Социологија рада; 7) Биосоциологија; 8) Гинекосоциологија; 9) Педагошка социологија; 10) Сеоска социологија; и 11) Културни покрет. У институту се налазе чувени научници из целог света, професори: Тоеипгев (Немачка), Ма(аја (Аустрија), РоШгз (Грчка) и многи други. Сама ова имена довољна су гарантија, да Институт претставља једну веома солидну научну организацију, и да ће овај конгрес бити врло интересантан, — Нашу земљу претстављаће Д-р Милорад Недељковић, директор Пошт. Штедионице и ранији проф. Университета.