Бранич
4
Број 11—12
»Б Р А Н|И Ч*
Страна 165
и за доказ тога подноси лекарско уверење. Пуномоћник тужилачке фирме тражио је да суд одреди једног од судија са деловођом, који ће од тужене узети заклетву у њеном стану, пошто је она болесна, а том његовом тражењу има места по § 273. став II. грађ. суд. пост. Суд је усвојио ове разлоге пуномоћника тужилачке стране и донео одлуку, да судија са деловођом изиђе на лице места и од тужене узме заклетву у њеном стану. Тужена Н. Н. на позив суда да положи заклетву изјавила је: да она има крвављење (менструацију), а по прописима њене вере, кад је у таквом стању, не може улазити у цркву нити примати црквене обреде. Пуномоћник тужилачке стране изјавио је: да су ови наводи тужене неумесни и тражио је да се пресуда огласи извршном у смислу неположене заклетве. Београдски Трговачки Суд решењем својим Бр. 42986. донео је одлуку, да се наводи тужене одбију из разлога: што по § 278. став II грађ. суд. пост. закон предвиђа само начин заклињања за нехришћане и прописује како ће се они заклињати. Сем овог одступања закон не познаје никакав други основ, по коме би парничару било допуштено да се не закуне, а да му суд то уважи. Па како у конкретном случају тужена Н. Н. није хтела да положи заклетву и ако је, нормално и. објективно узевши, била апсолутно способна за то, јер је била при чистој свести, здравом разуму и способна за нормалан разговор и размишљање — о чему се је суд из разговора са њом уверио — то се пресуда суда Бр. 86489 има огласити за извршну у смислу неположене заклетве. По жалби пуномоћника тужене стране II Одељење Касационог Суда решењем својим Бр. 9220 од 24. септембра 1930. год. оснажило је предње решење Београдског Трговачког Суда, те према томе, по одлуци највишег суда, жена, без обзира које је вере, обавезна је на полагање заклетве и ако има крвављење (менструацију). н. Ј. в Две одлуке Касационог Суда изазване сукобом надлежности између првостепеног суда и редовне иследне власти. I Шеф Управе града М. актом бр. — упутио је Касационом Суду у смислу § 41. кр. суд. пост. предмет спора Н. Банке противу Ј. Н. трг. из М. ради извиђања дела фалсификата, пошто је у току извиђања грађанског спора установљено пред судом, да је меница, која је предмет спора, фалсифико-
вана, наводећи да је између њега и иследног судије првостепеног суда избио сукоб односно надлежности, и да се је овај последњи огласио ненадлежним зато што није у питању чиновничка кривица, па како и он, шеф Управе града М. одбија од себе надлежност позивајући се на § 6. кр. суд. пост., јер се је дело пред судом појавило, то је молио Касациони Суд да по овом сукобу донесе своју одлуку. По овом је Касацини Суд на основу чл. 8. Закона о своме устројству и § 41. кр. суд. пост. нашао : Према § 6. кр. суд. пост. ако би се какво кривично дело пред судом догодило или појавило суд ће сам ислеђење учинити и пресудити. У конкретном случају дело се је појавило пред трговачким судом, но како он по закону о своме устројству није у опште надлежан за ислеђење и пресуђење по кривицима, то за ислеђење по појављеном делу надлежна је редовна иследна власт — Управа Града М., а не иследни судија чија је надлежност изузетна, II Иследни судија Првостепеног Суда актом својим бр. — послао је Касационом Суду акта кривице Н. Н. трговца из М. због дела из § 73. Закона о заштити ауторског права, наводећи, да му је редовна иследна власт доставила акте ове кривице на надлежни поступак. У смислу чл. 63. и 76. зак. о зашт. аутор. права, иследни судија првостепеног суда одбио је такође надлежност за вођење кривичне истраге по овом предмету са разлога : 1. Према § 76. зак. о зашт. аутор. права за сва дела обухваћена овим законом, ако не би постојали нарочити прописи у томе закону, надлежна је редовна иследна власт, пошто још није ступио на снагу нов Зак. о крив. суд. пост. Како се за инкриминисано дело из § 73. Зак. о зашт. аутор. права не предвиђа специјални поступак ни у једном делу овога закона, то ислеђење по овом крив. делу има да води редовна иследна. полициска власт; 2. што се прописи §§ 54. и 55. Зак. о заштити аутор. права односе само на суђење; 3. што се обезбеђење из § 60. истог закона може тражити само тако, ако је редовна тужба поднета и ако су испуњени услови из тач. 1. и 2. пом. §-а а да, при том, акт тражења задовољава фискалне и грађ. суд. пост. захтеве. Молио је Касациони Суд да овај појављени сукоб надлежности у смислу § 41. Крив. суд. пост. реши. Касациони Суд расмотривши акта ове