Бранич

Страна 96

„Б Р А Н И Ч

Број 3

основни, унела још и социјалне и моралне елементе, без којих се у данашње време изучавање кривичног права не да ни замислити. Заслуга је ове школе, и то мислим треба нарочито нагласити у томе, што је нарочито истакла кривца као трећи кривично-правни елеменат. Затим што су и казнионице, тамнице и затвори, у модерним државама изгубили свој некадањи карактер; оне су имале једино за циљ испаштање и трпљење криваца. Начело експијације, трпљења, било је руководна мисао старих законодаваца и старих судија, када се сматрало да је све било свршено тиме што је кривац бачен у томруке и лишен слободе. Али под снажним утицајем нове школе и њене просвећености, почињу тамнице и казнионице да губе свој ранији облик и улогу. На место њихово ничу нови заводи и нова уређења, са новим циљевима. Одмазда и трпљење није више њихова главна улога, већ лечење и поправка с једне стране и интернирање опасних злочинаца с друге стране. Они се сада деле на неколико врста, према категорији и особеностима криваца; на један начин и у једној врсти завода издржавају казну малолетници, у другима лакши пунолетни кривци, а на други начин опет окорели злочинци. Између ових врста криваца не допушта се мешање. Казнионице нису више расадници злочина, оне одсада имају поред других циљева и вас*питни циљ, и труде се да преступника врате поправљеног у друштво. Ово су заиста умесне и потребне социјалне мере у погледу извршења казне, засноване у дубини својој и на једном моралном начелу: Са5И°;а* поп зк!епс1о тогез! Управс на свима овим принципима заснован је нови Југословенски кривични законик. Он је плод најновијих научних истраживања, и у реду савремених законодавстава ове врсте, он заузима једно од првих места поред Швајцарског, Немачког и Норвешког кривичног законика. Ако за сада оставимо на страну онај напредак, који се односио на чисто правне појмове у сравњењу са старим законицима, с погледом на одредбе о умишљају, нехату, погодаба кажњивости, стицаја кривичних дела, ослободног одмеравања олакшица и т. д., његов велики значај лежи у томе, што носи у себи широку подлогу социјалних и моралних начела, а баш ова подлога оскудевала је у велекој мери старим законицима. Југословенски кривични законик усвојио је мал те не сва начела прокламована новом школом. У погледу просторне владавине казнених закона спровео је систем светског прав о с у ђ а (§§ 4 и 7), поред основног територијалног принципа (уз реални и персонални). Завео је неиздавање странаца због политичких кривичних дела (§12). С погледом на кривичну одговорност и кажњивост прописује, да ако је из кривичног дела произашла последица тежа него што је умишљена и за њу прописана тежа казна, неће се моћи та казна применити ако она не припада нехату учиниоца (§ 17), §§ 19 и 20 про-