Бранич
Број 3
„Б Р А Н И Ч 1
Страна 95
основи својој представља репресију, она проналази и такве начине који с једне стране лече и поправљају у циљу превенције од будућих злочина, а с друге стране руковођена вишим моралним гледиштем, прописује да се у сасвим незнатним случајевима може одустати и од сваке казне. Напослетку нова школа, сасвим у духу њених начела и постављених задатака на пољу криминалне политике, изнела је и питање о репресији т. зв. међународних злочинаца и преступника. По њеној замисли, а по искуствима стеченим у пракси, велики број преступника: међународних коцкара, варалица па и убица, остаје често пута некажњен само зато, што по досадањим прописима није било могућности да се подвргну репресији од стране судова страних држава. На пр. ако је једно лице учинило злочин у страној држави према грађанину наше државе или према самој нашој држави, оно је увек за то остајало некажњено, ако ма из којих разлога није суђено у страној држави, или је побегло и крије се по другим државама у којима деликти те врсте не могу да се кажњавају. Могла би се навести читава једна маса примера који би ово потврђивали. У главном, као најважнија сметња да се овакви злочинци подвргну казни од стране друге државе, у овоме примеру нашем, било је начело државнога суверенитета. Да би се то избегло, и да би се дала могућност да се и над оваквим кривцима изрекне заслужена казна ма где се они налазили, нова школа је смислила једно ново начело у погледу просторне владавине кривичних закона, а то је т. зв. с и с т ем с в е т с к о г п р ав о с у ђ а. Свака држава по томе систему, може да казни овакве кривце ако у њу дођу, само под условом да они нису већ кажњени од стране државе где су дело "извршпли, и да поступак противу њих захтева Министар Правде. Разуме се по себи, да је ово начело кажњавања тих криваца супсидијерно, помоћно, а да је у погледу просторне владавине кривичних закона основни принцип територијални, г .ј. по правилу казну изриче она држава на чијој је теригорији кривично дело извршено по сили свога суверенитета. Овај систем светског правосуђа је од необично великог значаја, и показује велике користи у погледу гоњења и репресије међународних злочинаца. Најзад добит је од њега још и у томе, ш го се помоћу њега ствара тешња сарадња међу државама на пољу кривичног права и крпминалне политике уопште. Ово су у главним потезима начела, која је нова школа у кривичном праву, социолошка и позитивна, истакла, научно образложила и најзад успела да их у многоме спроведе у савременом законодавству. Напуштајући једносграни терен класичне школе, која је као што смо видели, била заснована само на чисто јуристичком моменту у изучавању кривичног дела и казне, она је своја изучавања у овоме погледу проширила, и поред правног елемента који јој је потребан и разуме се