Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч

Страна 103

од друге, али они увек с правом могу на задружној трпези у здању где је централно задружно огњиште заузети своје место. Ово њихово право резултира из апсолутне дужности, да плодове свог рада са заједничке имаовине не задржавају за себе, већ их уносе у заједничку ризницу. Из те ризнице носи свако по својим животним потребама, као што сваки од њих у исту принбси по својим моћима и способностима. Према овоме заједница живота постоји и ту, где задругари живе у разним одајама или зградама, али тако да све оне чине посебне делове једне задружне целине, разна крила једног задружног организма, где је контакт задругара и њихових интереса перманентан и једино условљен поделом рада на заједничком добру, у заједничку корист. Што се тиче заједнице рада и привређевивања, следећих елемената задруге и кућне заједнице, ту је ствар јаснија, јер овде саме речи казују све. Као што се код заједнице живљења не мисли на једно једино здање, под чијим би кровом сви задругари заједно обитавали, јели и спавали, тако се код заједнице рада не мисли на исту врсту посла, или исте комплексе имања. Подела рада, која елементу живљења даје границе, меродавна је и овде, те између три брата од којих један ради на пољу, други на чувању стоке, а трећи на чувању пчела заједиица рада ипак постоји, док год они раде на заједничком имању, за заједничку ризницу, као разни делови једног истог организма. Али шта бива ако један од задругара као печалбар оде из места своје задруге? Већина задружних спорова проистиче из оваквог односа, те се на њему треба задржати. Узмемо ли случај да печалбар из ужичког округа или Црне Горе оде у Београд или Америку, а свој део остави у задрузи односно кућној .заједници. Он се из печалбе може вратити са дуговима, или добром зарадом, те је питање у каквом је он односу према својој заједници? Ако је то лице кућу оставило по договору, своју зараду слало својој кући за заједничке потребе, а по печалби вратило се на своје заједничко огњиште, да ли ће оно бити у праву на принов задруге или у обавези на уношење своје за=раде у задругу или заједницу? Ако се утврди однос задруге, онда ће такав печалбар по § 511. Г. 3. оно што је удаљен од своје задруге зарадио или сретним случајем прибавио моћи за себе задржати само онда ако се одрече ,,свог смесничког дела" у задрузи. Једно законодавно решење из 1847. године објаснило је нејасни законски текст у том смислу, да се такав задругар не одриче свог смесничког дела, на који је при одласку из задруге имао право, већ дела на приновак, којим је задружно имање увећано за време његовог осуствовања. Овакве логичне и правичне одредбе нема у општем имовинском закону, те члан једне кућне за-