Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч

Страна 105

бивших задругара може се изродити само спор о власништву имаовине стечене пре тог издвајања. Али ако имаовине за деобу није било, или тај задругар од дотадање заједнице ништа не потражује, онда је он у праву, да од своје зараде после свог издвајања никоме ништа не да. Док се у задрузи ово право базира на § 511. Г. 3. оно је код кућне заједнице основано на чл. 964. 0. И. 3. Извесни правници били су у заблуди, кад су деоби из кућне заједнице придавали важност, коју јој закон не даје. Друга алинеја чл. 965. 0. И. 3. помиње брак и деобу као два начина иступања из кућне заједнице. Али та два начина нису једина, јер чл. 964. истог закона каже, да се кућа за неподељену сматра само до онда „док је у домаћој заједници имање, живљење, радња и тециво". Значи чим престане заједница у имању, живљењу, радњи или тециву, у било којему од ових елемената, тим самим се узима да је заједница подељена, и тим самим та заједница престаје. Престанак било којег од ова четири елемента довољан је да нестане кућне заједнице, као што је по г. Перићу и самом закону довољан за нестанак задруге. Узмимо случај да један задругар не тражи деобу јер нема довољно имаовине ни за родитеље и удају сестара, или деобу из разних узрока уопште не тражи, па такав задругар оде у Америку и печалбарењем, трговином или другом врстом пословања почиње сам за себе да привређује. Он се у Америци или по повратку у домовину жењен или нежењен, настани ван крова своје бивше заједнице или задруге, па оснује свој самостални дом, своју трпезу, своје газдинство, ради за себе и привређује искључиво за себе. Између њега и његове бивше матице нема више органских спона, нема више оних задружних канала и крвотока, кроз које плодови његовог рада иду у ризницу матице и од ове се крећу ка његовим потребама. Нема више заједнице живљења, рада и тецива на заједничком имању те тим нестаје не само једног већ нестаје свих реквизита задруге или кућне заједнице. Задружни однос је код обе установе био раскинут без икакве формалне деобе, чије постојање или непостојање не може задрузи или кућној заједници по Грађ. Зак. и О. И. 3. нити дати, нити одузети оне елементе и реквизите, које закон тражи за њихово постојање. Формална деоба је у оваквом случају само декларација, да је једним формалним актом престао однос, који исто тако може престати и једним фактичним актом: престанком било којег од задружних елемената: заједнице имања, живљења, радње и тецива. За престанак једног или свих ових елемената није потребно ни ићи у Америку, већ просто без и једне речи изаћи из куће и преко пута ове, на другој, или истој страни улице, најмити за себе стан, основати своје огњиште, отпочети са само-