Бранич

Страна 134 „Б Р А Н И Ч" Број 3

о томе: ко је пречи у куповини, не дајући никакве разлоге за такво суђење. Ово тим пре што овде није случај споредног мешања Димитрија у овај спор уз туженог, те да се је имао да при. мени члан 20 Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти. С тога ни решење суда. којим је одобрено мешање у нарницу тужиоцу Јону, не може обеснажити извршну снагу ове пресуде и право тужиоца Димитрија, да га по: истој продавац Војислав убаштини на сиорно имање а нарочито зато. што је ову дужност тужени Војислав већ и извршио преносом од 7-П-1922. г. и ире него што је Јон повео парницу." Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 1. фебруара 1*930. год. бр. 33 дао следеће противразлоге: „Тужилац Јон заснива своје тужбено тражење — прече нраво на спорном имању по уговору потврђеном од стране начелника среза крајинског 1-1Х-1919. г. и условном убаштињењу, одобреном н-а основу овог уговора, решењем првоетепеног неготинског суда од 21. јануара 1922. г, бр. 262, Тужени пак умешач Димитрије заснива своје право на условном убаштињењу заспованом на нризнаници, издатој од стране туженог Војислава 1918. г. пре закључења поменутог уговора, коме је условно убаштињење одобрено истог дана то је 21. јануара 1922. г. бр. 291. Према томе, на основу поменутих условнпх убаштињења, тужилац Јон и тужени Димитрије, стекли су једнака. права на опорном имању. Али, с обзиром на чињенице, које су претходиле овом условном убапггпњењу, што је тужилац Јон по поменутом уговору — опорно имање кунио без икаквих терета и да је и купо-продајну цену одмах исплатио туженом Војиславу — Апелациони суд налази, да је он јачп у ираву од уменгача Димитрија и без обзира на то, што постоји условно убаштињење туженог умешача Димитрија од иетог дана § 32. грађ. зак. Навод умешача Днмитрија, да је спорно имање купио још 1918. г. и признање туженог Војислава да је спорно имање продао туженом Димитрију пре продаје спорног имања тузкиоцу Јону и да је 7-П-1922. г. изврпшо и нренос овог имања на туженог Димитрија, те да према томе он више није сопственик спорног имања и да због тога тужиоцу Јону не може да изда тапију остао је недоказан, пошто се из уговора види, да је он тужиоцу Јону сиорно имање продао без икаквих терета те значи да исто у времену закључења овог уговора није било продано уменгачу Димитрију а уверењем неготинског нрвостепеног суда бр. 26809 које је поднео тужилац, утврђено као јавном исправом да таиија на умешача Димитрија, коју су ноднели на нотврду тужени Војислав и умешач Димитрије 7П-1922. г. и код суда саслушани, није још иотврђена због поведеног спора, на, чије се окончање и до данас чека — §§ 187 и 188 грађ. суд. пост.. Сем тога овај пренос тапије тражен је