Бранич

Број 3

после стављања условног убаштињења тужиоца -Јона на сиорном имању по решењу лрвостепеног суда бр, 262, № 1. које тужилац овим спором правда те док се питање о овом условном убаштињењу тужиоца не решн и овај опор, којим он исто правда, не расправи и не оконча, тапија на умешача Димитрија не може се пренети и без обзира на то што тужени Војислав тражи овај пренос. Иресуда неготинског нрвостепеног суда од 19-1V-1023. г. изречена у спору туженог Војислава и умешача Димитрија, којом је иресудом тужени Војислав осуђен да умешачу Димитрију изда таиију на спорном имању а која је заснована на безусловном признању туженог Војислава без важности је за пресуђење овога спора прво зато, што је иста изречена између трећих лица, јер тужилац Јон у њој није означен као парнична страна а друго зато, што и~ако је изречена иа безусловном признању она није постала извршна. јер је достављена парничарима после одобрења мешања умешачу Димитрију у овај снор решењем бр. 10006/923 г. и умешач Димитрије псстао парпична страна, те је овим спбром обухваћено и питање његовог права на спорном имању, које је расправљено поменутом пресудом бр. 8115/925. г. То пак што се тужилац -Јон иосле доношења ове пресуде актом својим бр. 8659/23. г. умешао у овај спор, вођен између туженог Војислава и умешача Димитрија и решењем бр. 2421/24. г. којим му је одобрено ово мешање упућен на грађански спор противу туженог и умешача, па нсто по овом решењу није повео, без важности је, пошто је тужилац Јон већ раније био повео ова.ј опор противу ггродавца Војислава и у нсти по решењу бр. ! 1006 био умешао умешач Димитрије и постао парнична страна у овом спору и тужилац није био дужан повести други спор ради остварења истог ирвог, те се овај спор има сматрати као поведен по решењу првостепеног суда бр. 2421/24. г. Према свему изложеном и разлозима, изложеним у првостепеној пресуди и пресуди овога суда, Апелациони Суд остаје при своме налажењу, да је тужилац Јон јачи у праву на сиорном имању и да је тужени Војислав дужан да испуни уговор и да му изда тапију на спорном имању, како је по поменутим пресудама осуђен." Касациони Суд у својој општој седници усвојио је ове противразлоге и поменуту пресуду Апелационог Суда оснажио. Одлука опште седнице од 26-1-1931. г. бр. 928. Кад се убаштињење тражи на основу извршне судске пресуде, онда суд не може исто одбити по томе основу што нродавац има ранију тапију од продатог имања. Купац Антон молио је суд да га убаштини на непокретно имање у улици Војводе Драгомира на основу извршне пресуде а по тапији суда општине града Београда од 19-Г1-1930 г..