Бранич

Страна 136

„Б Р А Н И Ч

Број 3

пошто му продавац Благоје ни после извршне судске пресуде није хтео пренети тапију од имања. Позван наредбом да поднесе суду стару тапију или решење о поништају исте, известио је актом суд да по истој не може поступити једно с тога, што се стара тапија налази код ранијег сопственика Благоја, противу кога је и водио спор, а друго зато, што сматра да се тапија, која постоји, не може оглашавати за уништену и што њено уништење може тражити само сопственик исте. Првостепени суд за град Београд решењем својим одбио је молиоца од тражења, као неумесног, са следећих разлога: Захтев за убаштињење заснива молилац на извршној судској пресуди, из које се види, да је продавац Благоје на поменутом имању раније добио тапију. По § 13. Закона о издавању тапија изрично је предвиђено да се на непокретност не може издати тапија све, док се не докаже, да је стара тапија редовним судским путем уништена. Према томе, кад се из поднетих доказа види да тапија од имања, на коме се убаштињење тражи, постоји а молилац ничим није доказао, да је она редовним судским путем уништена, то се у конкретном случају не може одобрити тражено убаштињење. Касациони Суд примедбама свога I оделења од 4-111-1931. г. бр. 1804 поништио је ово решење првостепеног суда са следећих разлога: Погрешно је налажење првостепеног суда да се из поднетих доказа види, да тапија од имања на коме се убаштињење тражи, постоји и да се у смислу § 13. Закона о издавању тапија тражено убаштињење не може одобрити, будући убаштинитељ ничим није доказао да је постојећа тапија редовним судским путем уништена. Јер, убаштинитељ тражи убаштињење на основу извршне пресуде првостепеног суда за град Београд бр. 12917/28 г. којом му је признато право својине на имању, на коме жели да се убаштини, а поднетим доказима није утврђено да је њему или неком другом лицу за исто имање или један његов део већ издата тапија, да би на овај случај имало места примени § 13. Закона о издавању тапија".