Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч

Страна 227

Најмање би се могла примити теорија свести о повреди „културне норме". Родољубиви националист сматра за своју културну дужност да иде у рат ради убијања непријатељских војника; прави социјалист види у томе неопростиви злочин. Поготово не би онда кад се под „културном нормом" разумеју — као што чини творац ове теорије М. Е. Мауег — и религијске заповести и забране. Шеста божија заповест гласи: „Не уби!", а ратни кодекси свих народа и свих векова кажу: „Ко убије више непријатеља, биће награђен!" Закључак: само свест о правној недопуштености дела, као нормативан елеменат, може се примити за појам кривње. Но ова свест о противправности дела не значи да извршиоц мора знати тачно ону правну норму коју својим делом повређује, и да он мора бити уверен да је повређује. За прво је довољна и свест да се повређује ма каква правна норма а за друго и сама сумња да се нека правна норма повређује. VII. Са гледишта основа и циља казне, ма како се они схвагили, кажњавање оног који није био свесан противправности свог дела погпуно је неоправдано. Правна наука каже: правни основ казне је у њеној нужности за остварење правног поретка. Онај који не зна правни поредак не може ни радиги на његовом остварењу, макар га на то и казна подстицала, јер о чему нема свести, на томе се не може ни радити. По апсолутној теорији освете, циљ је казне да се њоме дело освети. У културном свету талијонско начело сахрањено Је; извршиоц се не кажњава за свако објективно проузроковано дело већ само за оно кога је био, или је могао бити, свесан. Ко случајно, без икакве субјективне кривње, оствари зло дело, не може се по правилу никад казнити. Према томе где нема свести о противправности дела, не може бити ни оправдане освете. Иначе би требало кажњавати и децу, и луде, и животиње, јер сви могу проузроковати зло дело. По релативним теоријама циљ казне је: застрашавање и поправљање. Теорија генералне превенције каже: угрожење казном и извршење казне има да застраши заједницу. Да би заједницу угрожење казном могло застрашити, услов је да се за исто зна; слетствено, да би се овај циљ могао постићи, мора се знати чак и за кажњивост дела, јер само знање противправности недовољно је. Извршење казне може застрашити само оног ко то сазна и само у погледу тога дела. Теорија специјалне превенције каже: циљ извршења казне је да се застраши извршиоц. Застрашење извршењем казне може се постићи само онда ако је у питању исто дело. 2