Бранич

Страна 214

„Б Р А Н И Ч"

број 5

Да приватни учесник има на претресу иста права која и државни тужилац у погледу утврђивања кривичне одговорности оитуженога, доказује и одредба из § 52 К. С. П. да он „на крају главног претреса после завршне речи државног тужиоца добије реч ради поткрепљења својих захтева као и ради подношења предлога о којима хоће да се одлучи у пресуди." Овај закључак допуњава и одредба § 269 К. С. П. која гласи: ,,тужилац и оштећеник имају права да се осврну на одбрану." Према овоме прив. учесник после одбране и речи државног тужиоца може се осврнути на целокупне наводе и аргументацију одбране, те кад би он у својој оптужби на главном претресу био тако ограничен као што то погрешна пракса 'закључује, откуда би он у свом поткрепљењу оптужбе на крају главног претреса могао бити тако неограпичен. Кад би се приватни учесник у претходној оптужби имао задржати само на питању материјално-правног тражења, откуда би он у равршној олт/ужби могао прескакати у домен кривичне 0-дговорности оптуженога. Немогуће је да би њему законодавац на крају главног претреса дао више права него у оптужној речи, која долази после оптужбе државног тужиоца. Сама ова одредба из § 269 К. С. П. довољна је за поткрепљење тезе коју јасно изражава § 52 истог закона, а та је: приватни учеснкк\ је на главном претресу у ,својој олтужби ,н.ео± граничен како за образложење приватно-правног потраживања, тако и за доказивање кривичне одговорности оитуженога, противу којег је прво тражење уперено. Најзад ову тезу оправдава и трећа алинеја § 269 у којој реч „образложи" има своје специјално 1 значење. Та алинеја, која је услед нејасне стилизације донекле и узрок нападнуте праксе, овлашћује приватног учесника да после државног тужиоца узме реч ради образложења свог приватно-правног потраживања. Образложење једног потраживања значи анализирање и претресање читавог оптужног материјала. Да би такво потраживање имало својих разлога, потребно је прво утврдитц кривичну одговорност оптуженога. Тек кад се та одговорност утврди, онда о образложењу приватног потраживања може бити речи. Тражити од приватног учесника образложење свог материјалног потраживања, а забранити му да улази у питање кривичне одговорности оптуженога било би исто, што и тражити од њега да образложи колико му један дужник дугује, али да при том образложењу не сме ни поменути, а камо ли суду показати исправе којима се обвеза туженога у свему утврђује. Такав нонсанс законодавац није ни хтео ни прописао, а пракса оних судова, који траже образложење приватног тражења а забрањују задржавање на. оптужном материЈалу — идентична би била са праксом суда који од тужиоца