Бранич

Број 7

.БРАНИ Ч"

Страна 377

У тужби је представљено да је уговор о купо-продаји био фиктиваи, да тужени Станимир није уопште платио ниједан аутомобил, а однео је онај, за који није добио сопственичку дозволу, а осим тога и алат по сгшску. За доказ ових навода тужилац се позвао на сведоке и понудио је и допуну заклетву на околност: да није имао намеру да ни један аутомобил пренесе у својину туженога Станимира и да му овај није никада ни нудио ни платио купопродајну цену итд. На основу овога тужилац је тражио да суд осуди туженога да му врати аутомобил са мотором № 11439127, који се сада стварно код њега налази, као и прибор са алатом, који је самовласно однео. У противном, да му плати итд У одговору на тужбу тужени Станимир је између осталог, изјавио: да му тужилац није био издао зарађену плату за девет месеци, па је пристао да му у место зарађене суме уступи спорни аутомобил у својину. После тога тужени је уредним путем регистровао спорни аутомобил, и то баш оиај, који се налази код њега (туженога), а не други, за доказ чега наводи да је тај исти аутомобил био 1 под истом № регистрован и на име тужиоца, док је био његова својина, а за утврђивање идентитета продатог аутомобила меродаван је број регистарске табле, а не број мотора. На рочишту је тужени изјавио да прибор и алат иду уз аутомобил, и да му је то од стране тужиоца уступљено уз аутомобиљ Осим тога, изјавио је да је спорни аутомобил продао Лазару Р. Тужилац је накнадео распрострео тужбу и на Лазара Р. за кога је тврдио да је имао основа посумњати о поштењу продавца, и формулисао своје тужбено тражење у следећем: „Тужбом је тражено, да се, као привидан поништи уговор купо-продаје између тужиоца и туженога, јер је тужилац обманом туженог наведен да исти закључи — § 537. гр. з. и да се по §-у 916. ст. I истог з. ствар постави у пређашње стање". По свршеном извиђању суд је, између осталога, нашао, да грађански закон не зна за фиктивне уговоре, већ по њему се узима у обзир само изјављена воља, а не и она воља, која није манифестована. С тога је по нахођењу суда утврђен факат —• постојање уговора о куповини и продаји. У питању која је кола овим уговором тужилац отуђио, да ли са мотором № 11445313 или № 11439127, суд је нашао да се обе стране слажу у томе, да тужени не држи мотор под бројем, који се помиње у признаници већ други, и како је тужени, — како поднетом признаницом тако и својим признањем наведених факата — до велике вероватноће довео своје наводе, то је суд пресудио да се тужени допуно закуне на околност: да је заиста купио баш ова кола и са овим мотором, ко.ји је сада на колима, а не... итд.