Бранич

Страна 598

,Б Р А Н И Ч'

Број 12

Тип класичне демократије у којој се режим при сваком акту ослања на скупштине грађана, нашао је међу америчким демократима прве противнике. ЈМадисон у свом „Федералисти" каже, и то донекле на основу искуства из револуције, да су такве демократије увек биле логор нереда и неправде. Њихова је егзистенција кратка, као што је крај ненадан и тежак, каже он исти. Главни му је аргуменат против њ«х таЈ, што су оне увек угрожавале право личности и својине. Мадисонов индивидуализам није био без противника. Утицајни Франклин је увек заступао такву демократију, која би се уздигла као пирамида, остављена на вољу широких маса. Демократа Џеферсон је стајући уз Франклина увек водио рачуна о „народном генију", који кружи изнад свега. А ипак изгласани устав је увеликом игнорисао тог генија. Да би и њему дали састисфакцију, Џеферсон са својим демократима је захтевао десет првих амандмана, који су требали значити један повраћај ка правој демократији из револуционарног устава од 1776. Али и поред њих недемократизам је остао предоминантан, а зато су најбољи доказ прерогативе претседника републике. Друга је карактеристика уставног система Уније дуализам, који .је опет последица једног конзеквентног федерализма, о којему је било речи. Сувереност је, може се рећи, подељена између Уније и Федералних држава. У тој подели супремација нације и локална самоуправа нашле су компромисан израз. Све оно што> тангира интересе пелине, као одбрана, спољна политика, трговина, финансије, патенги, пошта и слично, остављено је Унији, а остали послови локалног интерса, као домаћа трговина, просвета, хигијена, поредак, социјална скрб, спада у делокруг државе. Судство такође спада у њихов делокруг, изузев највећег федералног суда, који је чувар устава Уније, те тим изнад држава. Принцип дуализма је један од најконзеквентније спроведених принципа уставног система Уније. Трећа је карактеристика — принцип равнотеже, који се као костур провлачи кроз амерички устав. Ова особина донекле је узрок негацији интегралне демократије у Америци, а последица начела поделе власти. Из излагања смо видели, да су државе позвате, да према централној управи одржавају равнотежу. Даље видели смо, да егзекутивна власт одржава равнотежу према законодавној, а судска према законодавној и управној власти као и према централној управи. Дом претставника и сенат, као два дела законодавне власти, балансирају узајамно, а то исто чини сенат према шефу управне власти у постављању чиновника и закључењу међународног уговора. Народ сам балансира према својим преставницима код двогодишњих избора. Чување овог принципа равнотеже је