Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 599

један од узрока политичке конзервативности, и једна од великих сметњи економске динамичности у Америци. Четврта је карактеристика уставног система, гаранција индивидуалне слободе путем ограничења моћи законодавне власти. Ми смо видели, да су бар на папиру уставом загарантована најглавнија грађанска права, чији су протагонисте били Франклин и Џеферсон, а која ни један закон не може да ограничи. При крају ће се видети шта је све од ове гаранције остало у пракси. Даље, у уставу изложене карактеристике су: независно народно судство, принцип права већине, претседнички управни систем, а с тим и непарламентарна влада, и најзад правна једнакост држава. Али последња, можда најодлучнија карактеристика америчког политичког система није садржана у уставу, већ стоји иза њега и изнад њега. Та десета карактеристика, то је монопол јавног мњења, али патент над Џеферсоновом народном генијалношћу. Том народном генију уставотворци су од почетка давали значај једног ненаписаног устава. „Стварни, живи устав, који је народ створио, да би увек осетио своја права и дужности, контролисао рад власти, штитио мањину од тиранисања већине — месо и крв конституције — остаје увек ненаписаткаже социолог Фридмен. Али ипак тај живи ненаписати устав, опет је од народа. Трестови и финансијски капигал, који су се рапидно развијали последњих деценија, освајали су прво економске позиције, а преко њих и политички живот. Политичка унија све је више постајала рефлекс интереса разних капиталистичких магната. ЈМагнати су ускоро освојили независну штампу, ту најлогичнију трибину „народног генија", и тим је потчинили својим интересима унутра, а свом економском империјализму споља. Државници и владе у земљи, старају се да остану у милости моћне монополисане шгампе, која често најисправније може да сахрани. Њену супремацију у државној политици признају такође и стране силе, каже Брајс. Као што се поред фузионираних трестова не могу услед конкуренције развијаги ситна предузећа, тако се поред моћних јавних гласила, иза којих се крију Крезови трезори, не може одржати независна, слободна штампа. У колико је концентрација капитала већа, у толико је њен опстанак све тежи, а тим самим позиције гласила организованог капитала све јаче. Противу њих данас сама влада мора бити немоћна, јер она је управо ту, благодарећи највећим делом њеној вољи. Познат је и карактеристичан само један изузетак, да се један американски државник усудио окренути противу штампе. Министар пошта из 1921. године, одбио је да да своју дозволу за снижење превозне таксе једном делу моћне штампе. Али сасвим американски то министар није урадио зато, што би те буржоаске нобине угрожавале поредак, већ само зато, што су писале противу ње-