Бранич

Страна 78

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

се не прими, го неће бити ни спроведено једном од домова, а без његове наредбе — ниједан од домова не отпочиње рад по траженим законским предлозима. У равноправности оба дома при доношењу закона постоје два важна изузетка. Први је доношење буџета, који према члану 64 устава мора бити најпре спроведен доњем дому, од њега примљен, и тек онда пренет у горњи дом. Горњи дом задржава право амандмана као и код свих законских пројеката. Ови амандмани могу ићи тако далеко, да између њих сасвим нестају трагови рада и жеља доњег дома. Површни правници виде у овом изузетку превагу доњег дома, а у ствари обратно је случај. Није важно ко први решава, већ при чијем се решењу остаје. Видели смо да је горњи дом у Великој Британији искључен из финансијског законодавства. А у Јапану он својим амандманима, које император аутоматски санкционише, може не само да допуни, већ и да измени сав рад доњег дома. Овај изузетак у равноправности домова доказује нам не препондеранцију доњег, већ обратно горњег дома, т. ј. дома лордова над домом крупне буржоазије, или дома привилегија над домом богатства. И други изузетак у равноправности домова иде у прилог горњег дома. Наиме, претседник владе је у праву да распусти доњи дом, али не и дом лордова. А претседника, као игго ћемо видети, не бира парламенат, већ император сам, по саслушању приватног савета. Тако јапански парламенат налази се сада у сличној фази у којој је био британски пре Кромвела. Горњи дом је моћнији, јер без воље лордова нема ни буџега ни закона. А воља лордова од доношења устава до данас није никад дивергирала од воље императора, који их бира и поставља. Влада О влади као уиравном телу јапанска конституција ништа не говори. Доцније је једном императорском ордонансом створен кабинет. Чланови кабинета нису претставници сувереног парламента у управљању земљом, већ само „органи преко којих император извршује од Неба примљену мисију". Данас је Јапан још далеко од парламентарног режима. Чланови кабинета не само што пред парламентом нису одговорни, већ они не морају ни бити из парламента. Чак је постојала и намера да они не смеју бити ни везани за политичке партије. Али пошто је парламенат зборно место партијских претставника, то не само они који у кабинет иду из парламента, већ и остали ван њега — везани су за партије. Био члан парламента или не, сваки министар има право да у оба дома узме учешћа у дебагама свога ресора, иако нема дужност да повуче консеквенце једног пораза V парламенту. Јапанска влада има и два наследна ресора, што нема ниједна друга влада на свету. Када су поглавице племена учињени лордовима, два најмоћнија од њих, поглавица племена Чочу и Сатсјума, добили су на „вечиту управу" ресор војске