Бранич

Број 2

„Е Р А Н И Ч"

Страна 77

пунолетни мушкн чланови императорове фамилије, принчеви и маркизи, које изабере Микадо за цео живот. Даље, грофови, вицегрофови и барони као и претставници 15 фамилија са највећим порезама из сваке области, које такође изабере Микадо, али само за 7 година. Поред аристократског дома лордова, стоји доњи дом „народних заступника", у ствари дом заступника крупне буржоазије. Право гласа не уживају само шефови племићских породица, за које је резервисан горњи дом. Поред њих право гласања и избора за доњи дом одузето је официрима, државним лиферантима, војницима, свештеницима, учитељима, студентима и женама. У 1931 влада је предала парламенту пројекат, којим се женама изнад 25 година даје право гласа. У осталом на папиру постоји опште, тајно право гласања, а у пракси опште гласање је искључено пореским цензусом. И овде се Јапаи угледао на Пруску, те је право гласа признао само богагима, који су плаћали највеће порезе. Тако је до 1928 год. Јапан имао само 3 милиона гласача. Читава радничка класа била је искључена од гласања све до 1928 год. када је цензус сведен на мању порезу и када се број гласача од 3 попео на 12 и по милиона. Разуме се да и поред најновије, изборне реформе гро радничке класе остаје без политичких права, и остаће као и у старој Пруској док се не укине сваки норески цензус. Док дом лордова броји 933 чланова, доњи дом је у почетку имао 378, а данас 466 члана, бираних на 4 године, појединачним избором по срезовима. Као ни у другим земљама, тако ни у Јапану не може једно лице истодобно бити члан оба дома. Оба дома истог дана сваке године сазива император, и он им поставља претседника и вицепретседника. За доњи дом избор врши између 3 кандидата самог дома. Ако у својим правима јапански парламенат заостаје иза сличних парламената; у својој дисциГ1ЛИНИ и раду — он им далеко предњачи. Ниједан посланик не сме од седнице изостати без дозволе, коју претседник даје за једну недељу, а дом за дуже време. Ниједна седница не сме бити отворена ако нема кворума од једне трећине посланика, у којој одлучује апсолутна већина. И горњи и доњи дом имају једнака права да предлажу законске пројекте. Али ти пројекти дају се влади, и она их уз императорову наредбу спроводи парламенту на рад. Ниједан пројекат не може постати закон пре него буде изгласан у оба дома. Гласање почиње у једном дому, па се другом дому спроводи изгласан пројекат, са свим амандманима, који после овог путем императорове санкције и публикације ако се он не послужи право.м вета — постаје законом. Одбаци ли било који од домова један пројекат, или император стави свој вето, тај се пројекат не ће више за време исте парламентарне сесије узимати у обзир. Ако је у питању вето, пројекат је онемогућен док се не промени императорска воља. Уосталом видимо да император има право вета не само на крају већ и пре почетка парламентарног рада. Што