Бранич

Будимир Плакаловић судија окр. суда за град Београд

ОПОЗИВАЊЕ И ОТКАЗ ПУНОМОЋСТВА Уговор о пуномоћству је консесуалан уговор, и зато је сасвим природно, што исти, поред осталих начина, престаје и вољом странака. Воља странака да уговор о пуномоћству престаје, манифестује се на тај начин што или властодавац то пуномоћство опозове, или што пуномоћник примљено пуномоћство откаже. Своју вољу да пуномоћство опозива, властодавац мора саопштити пуномоћнику и обрнуто, пуномоћник своју вољу, да пуномоћство одказује мора саопштити властодавцу. Тим саопштењем уговор о пуномоћству се гаси, инег раПе?, а према трећим лицима онда, када ова о опозивању или отказу буду обавештена. Мада и опозивање и отказ имају за последицу гашење уговора о пуномоћсгву, ипак ова два начина престанка уговора о пуномоћству, сами по себи, а и по својим неким споредним последицама, знатно се разликују један од другога. Покушаћемо да укажемо на разлику, која постоји, између опозивања и отказа пуномоћства. А) Опозивање пуномоћства од стране властодавца. Пуномоћство почива на поверењу које властодавац има у личности пуномоћниковој. Тако властодавац може поверити неком лицу, да у име његово и за његов рачун, сврши неки посао, зато што верује у стручно знање овога лица, у његову вештину, окретност у послу, у његову моралну ис.правност и у његове друге квалитете, који су властодавцу у даном моменту потребни. Чим властодавац посумња у вредносги пуномоћника, због којих му је пуномоћство и дао, он има право да дато пуномоћство опозове. И чим то опозивање буде саопштено пуномоћнику, онда се, т!ег раг1еб уговор о пуномоћству гаси, јер нема сагласности воља. Када пуномоћство, на овај начин престане, онда ништа не би било логичније, него да се властодавац, од тога момента сам стара за своје послове, које је био поверио пуномоћнику, па били му ти послови доведени у опасност или не, претила му отуда опасност од штете или не. А то за то што је престанак пуномоћства наступио вољом самог властодавца, па је право да све што отуда произилази иде на његов терет. Пуномоћник би само имао права на учињене трошкове, на награду за дотле извршене послове, и етентуално на накнаду штеге,