Бранич

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страва 81

коју би због овог опозивања имао. Овакво решење је усвојено у француском праву, што се види из аП. 2004 С. с1У]|. Наш грађ. законик, као и његов изворник усвојили су супротно решење. Тако наш грађански законик у § 626, као и аустр. грађ. законик у § 1025 и у овом случају, дакле и у случају опозивања иуномоћства, наређује пуномоћнику да доврши „она дела која одлагања не т р п е." Наредити пуномоћнику да ма шта ради, после опозивања пуномоћства, доиста је неправилно. Када је властодавац опозивањем пуномоћства изјавио своје неповерење пуномоћнику, онда није згодно да се од овога тражи да ма шта ради, а и после тога, то би могло да буде од тешких последица и за властодавца, јер му нослове свршава пуномоћник, у кога он нема поверења. Властодавац је слободан да своје пуномоћије опозове, када му је воља, те за то он греба да бира моменат, када му то опозивање неће нанети никакву штету. А када се пуномоћство опозове, свака даља акција пуномоћника требала би да стане. Ако је пуномоћство опозвано у невреме, онда би право било да штетне последице таквог опозива сноси сам властодавац. Б) Отлаз пуномоћства од стране пуномоћника. Пуномоћник, који је на себе примио обавезу, да правни посао за рачун и у име властодавца „с в о ј с к и и поштено" сврши, може често доћи у немогућност да, због разних околности и прилика, одговори тој својој обавези. У таквој ситуацији њему не остаје ништа друго, него да пуномоћство властодавцу откаже (§ 623 грађ. зак.). Само то право пуномоћника да откаже пуномоћство није тако широко, као што је право вастодавца на опозивање пуномоћства. Право на отказ не може да буде „у н е в р е м е и л и н а штету властодавца" (§ 623) и што „о п е т она дела која одлагања не трпе, морају се довршити донде, докле год не би властодавац другу наредбу учинио" (§ 626). Сличне одредбе имају и аустр. грађ. законик у §§ 1021 и 1025, и франц. С. сМ1 у агћ 2007. Као што је речено наш грађански законик ова ограничења из § 626 и његов изворник аустр. грађ. законик ограничења из § 1025, стављају и код опозивања и код отказа пуномоћства, што је неумесно и нелогично. Франц. С. С1VI1 ова ограничења ставља само код отказа пуномоћства, а не и код опозивања. Властодавац, који је вршење извесних правних послова пренео на свога пуномоћника, могао би ако би му пуномоћије било отказано, у невреме, доћи у незгодну ситуацију и претрпети штету. Пуномоћници сзесни те незгоде властодавчеве и свесни своје стручности и вешгине, могли би вршити препад на властодавца, отказом пуномоћства, те су за то изложене мере погодне да све ово спрече.