Бранич
Број 4
,В Р А Н И Ч
Страна 217
Адвокат који нема истакнуту таблу није дужан платити општини таксу из Т. Бр. 404. Зак. о таксама. Општина града Београда поднела је Државном савегу тужбу против решења Министра финансија од 26. III. 1931. год. Бр. 19051, којим је, по жалби Парне пиваре а. д. из Скопља, поништено њено решење Бр. 10609/931. односно наплате таксе на фирму (Т.Бр. 404. Зак. о таксама) од исте пиваре. Државни савег нашао је, да је тужба Општине града Београда неоснована, па ју је пресудом својом Бр. 25990 од 23. X. 1931. г, одбацио. Разлози Државног савета за овакву пресуду су ови: Чланом 24. Закона о државној трошарини, таксама и пристојбинама овлашећн је Министар финансија, да таксе, прописане у Т.Бр. 333—407 Закона о таксама може одобраваги општинским судовима Србије и Црне Горе „у већем износу него што су у Закону предвиђени, као и одобраваги завођење нових општинских такса". Оне таксе, које су законом прописане, могу се, према овоме пропису само повећати, а нове дотле непредвиђене прописати („одобрити"). Такса на фирму која је овде у пигању била је већ прописана у Т. Бр. 404 Закона о таксама и, према наведеном овлашћењу могла се само повећати одлуком општинског суда и одбора коју одобрава Министар финансија како је у истом пропису предвиђено. Због тога се питање о обавези на плаћање ове таксе има расправити по одредбама у Т. бр. 404 Закона о таксама. У том гарифном броју прописано је „за истицање и држање фирме, без обзира на број њихов, годишње , из чега произилази, да се такса плаћа на нагпис на радњи, а не на саму радњу. Да је то тако види се и из напом. 2. уз овај гар. став, у коме је предвиђено како ће се наплаћивати кад је фирма покретна т. ј. на табли, кад је писано поред ћирилице и другим словима или кад је на страном језику. Из свега овога произилази, да се такса плаћа на натпис на радњи, а не саму радњу. Онде где нема натписа не може бити н и таксе. Из аката овога предмета види се а и у тужби признаје да пивара из Скопља нема натписа на радњи, а кад тога нема не може се ни такса, која је у питању наплатити. Тужба је према овоме неоснована. * * * И ако овде није у питању адвокат, ипак је баш за одвокате ова пресуда Државног савета интересантна, јер постоји добар број адвоката, који адвокатску таблу у опште не истичу, па их Београдска општина ипак ревносно гони да плате таксу на „фирму". Кад, дакле, трговачке, односно индустриј-