Бранич

Срана 230

.БРАНИЧ.

Број 5

кључиво и апсолутно Једностепено; у последње пак времејавила се у самој Лиги Народа тежња да се у њега унесе принцип из државног правосуђа о вишестепености. Ова се тежња обелоданила пре две године у Лигиној Скупштини. Финска је делегација предложила да се Лигином суду додели апелативна надлежност према одлукама међународних судова. Мислим да није потребно да нарочито подвлачим важност овога предлога по развитак међународног правосуђа. Сада се тај предлог налази у фази изучавања; образован је наиме један нарочит одбор Лигин да питање испита и о њему поднесе Скупштини извештај. Друга се тежња односи на стварање кадра међународних судија. Последња ревизија Статута Лигиног Суда појачава инкомпатибилитет који је до сада постојао између звања међународног судије и извесних професија. Поред тога овима се налаже да у будуће морају стално живети у седишту суда, у Хагу. Супериорност професионалног судије над арбитражним давно је доказана, те није потребно да се на томе задржавамо; да нагласимо само да се горњим изменама баш постиже тај корисан претрпани прелаз из арбитражног правосуђа у стално обавезно и друштвом организовано стручно правосуђе које данас постоји у свима цивилизованим државама, а коме тежи и мора да тежи и напредак међународног правосуђа. Упоредо са тим примећује се и трећа тежња: да међународно судство постане не само обавезним, него и да постане опште и универзално -како гаИопе та1егЈа1 тако и гаИопе регзопае; наиме све се мање изузимају из надлежности међународног правосуђа она питања која су до јуче називана животним питањима државе. Домен резервисан држави све се више смањује, што је последица опадања начела државне суверености тог великог браника у развитку и организовању међународне заједнице. Најзад, четврта и последња тежња, која се опажа у развитку међународног судства, јесте тежња да му се прида икривично-правна надлежност које је до сада оно било тотално лишено. Сви се сећамо да је пред крај рата говорено да ће бити образован један специјалан међун. суд који ће имати да суди ратним кривцима и то кривцима двеју врсти, онима који су сматрани за кривце што је рат почео и онима који су у току рата били одговорни за његово нехумано, противправно вођење и неиспуњавање хашких конвенција о ратном праву. Ова је идеја лансирана из Енглеске; протагонист јој је био Лојд Џорџ који је тада на чисто демагошки начин говорио да ће Виљем II бити осуђен на вешање. Направљене су од стране Савезника чак и листе ратних криваца које су непријатељске, у рату побеђене државе имале да издаду савезницима. Познато је већ како је све то, као и