Бранич

Број 5

,Е Р А Н И Ч"

Страна 237

њама, које хоће да предузме једна странка, или које су биле предузете од друге странке или од суда, могу да буду расправљена у говорима. Из горенаведеног следи да говори странака обухватају цело доказно градиво и сва правна питања која су важна за решавање о кривичној и грађанској одговорности оптуженика. Критика и оцена доказа, реконструисање целог догађаја, квалификација истог, као и утврђивање правних последица учињеног сачињавају главни садржај говора странака, које теже да утру пут расуђивању судија и да утичу на њихово одлучивање. Али ове логичке операције ие исцрпљују целу садржину њихових говора, као што сиже не обележава потпуно уметничко дело. Говорништво у опште, па и судско говсрништво, ма да у мањој мери него политичко, јесте једна грана уметности, која утиче не само на разум, него и на осећање судија. Према Цицерону (Ое ога!:шге) говорник сИсе! и{ ргође!, и1 с1е1ес1е<;, и!; ПесШ. С тога и тужилац и бранилац имају за задатак не само доказти своју тезу, већ и апеловати на интуицију и осећање судија (топ1тег е! етоиуспг"), служећи се оним сретствима, која препоручује вештина говорништва. Само ту не сме да буде претеривања: иначе то може да пређе и у „предуга разлагања, која очигледно нису ни у каквој вези са ствари'' (§ 270 од. 3) а која су забрањена законом. Деловање на осећања и понекад и страсти судија и говорничка вештина странака добијају нарочиту важност пред поротом, јер лаици више подлеже овим утицајима, него искусне судије. Ту нарочито морају да буду постављене извесне границе, али ово питање није актуално за наше прилике, јер је код нас порота укинута. Странке уживају слободу говора, која је ограничена једино предметом, о коме се води дискусија (одређено кривично дело), као и прописима кривичних закона и правилима морала. Али оптужба и одбрана јесу једно право и у исто време процесна дужност, приликом вршења које могу да буду повређени интереси трећих лица и друге правне норме. Ако се та права и те дужности не могу извршити без тих повреда, странке не одговарају за дотичне пасусе својих говора према начелу: дш зио јиге иШиг петтет 1аес1И и по правилу § 23 нашег кривичног закона, по коме нема кривичног дела, ако прописи јавног или приватног права искључују противправност делања. С тога у сваком конкретном случају претседник је позван, да цени, да ли су поједина разлагања или поједини изрази, које је употребио говорник, потребни у циљу оптужбе или одбране, или се јављају као злоупотребљавање њихових права, па према томе да прекине говорника и да уклони из говора све што иије иначе допуштено, а у конкретном случају чини прекорачење