Бранич

Страна 23б

„БРАНИЧ"

Бпсј б

њу казне узме у оозир опасност учиниоца за друштвени поредак због његове злочиначке наклоности, побуде са којих је дело учињено, ранији живот учиниочев, његове личне и привредне прилике и т. д. (ср. § 70, од. 2 нашег крив. зак.). С тога и границе, које су одређене за говоре странака, постале су много шире, иего што је било при стварању енглеског 1а\у о!" еуЈсЈепсе. Тако, према енглеској теорији не смеју се доказивати па и наводити у говорима странака факти, који су само у посредној вези са делом, за које је оптужен окривљеник (гезт1ег аПоз ас!ае), нарочито расправл,ати ранији живот и карактер оптужеников. Само ако је у питању дело професионалног кривца или он се сам позива на свој добар глас, може се доказивати његова рђава репутација Много шире схвата француска пракса границе истраживања личности окривљеника. Претседник поротног суда на основу своје дискреционарне власти прикупља на претресу свакојаке податке (геп §е1 ^петеп{;з) о прошлости и личности кривца а странке искоришћују те податке у својим говорима. У руској правној књижевности и у Петроградском удружењу правника опсежно се је дискутовао тај темат па је Фојницки, који је био представник доктрине о кривцу, као битном елементу учења о кривичном делу, заузео став у корист проширења истраживања личности и прошлости оптуженика, а Таганцев, Кони и др. били су за ограничење тога истраживања. У судској пракси победило је њихово гледиште да се личност оптуженикова може истраживати само у колико се изразила у кривичном делу, а никако у циљу реконструкције општег његовог карактера. 4 ) Друго судско поступање, према напомени Конија, водило би изопачењу судске перспективе и пребацивању кривице са окривљеника на социјалне прилике, страсти, темперамент и т. сл. Али пошто су нови назори на кривца, које је већ тада заступао Фојницки, на циљеве казне и мере безбедности спроведени у кривичним законицима, гледиште већине руских криминалиста мора се подвргнути ревизији па границе за истраживање дела и за говоре странака морају се знатно проширити, јер треба допустити проучавање у поступку карактера окривљеникова. Ј ) Границе правне аргументације странака су много одређеније: сва правна питања, која су у вези са квалификацијом кривичног дела и његовим последицама и са процесним рад-

4 ) Одлуке Касационог Сената под прет. Олге Палем и Прасолова. •>) Упор. Маклецов: Личност преступника в савременом уголовном праве* (оуски) Праг, 1931, стр. 19—26 и друг. исто тако 1лб21 „ОЈе р8усћо1о§18сћеп ОгисНаееп <1ег Кптша1ро1Шк" стр. 71, Др. Чубински „Курс уголовној политики" 1912 стр. 375 и след.