Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч

Страна 235

корист окривљеника и да све то најбоље искористи против оптужбе. Али он не сме чинити ништа, што је забрањено законом или моралом, не сме фалсификовати доказе, извртати чињенице: он мора остати коректан и лојалан. Француска максима сажето али прецизно одређује границе у којима мора остати брнилац: »[.а уегке, пеп цие 1а уегке, тајб раб 1ои1е 1а уегИе«. II. Материјал, који ће се расправљати у говорима странака, одређује се у главном већ оптужбом. Оптужба обележава дела, за које се гони окривљеник; само у тим границама има он да се брани. Суд га не може осудити за које друго дело, за које није био оптужен ( пе иИга реШа), — с гога је беспредметно да се брани против сумњичења, која нису предмет оптужбе. Оптужба и одбрана у првом реду боре се око чињеница, које сачињавају биће кривичног дела (»Гас(: т 1бзие«) по енглеској терминологији), које је предмет оптужбе: затим око правне квалификације тих чињеница и њихових правних последица. Али чињенице морају да буду доказане пред судом или непосредно или доказима, који утврђују друге чињенице (индиције), које су логички и каузално везане за прве („1ас1з ге1еуап1 1о 15зие"). Доказима и индицијама могу се противстављати други докази и противиндиције. Све то сачињава фактички материјал, који се прикупља на главном претресу, па се расправља у говорима странака. Пошто је на свету све везано једно за друго, пошто узрочна веза нема ни почетка, ни краја, а поступак, чији је задатак чисто практичан, има да се сврши пресудом за релативно кратко време, право мора поставити, ма да донекле вештачки, неке границе, у којима се сме истраживати та веза. Те се границе постављају појмом важних или релевантиих чињеница . 3 ) Енглеска пракса (1а\у еуј(1епсе) попокушала је да ближе одреди, шта је релативно, а шта није, али и у енглеском и у континенталном поступку — тамо мање овде више — увек у конкретном случају може бити спорно, да ли је једна чињеница, на коју се позива оптужба или одбрана, релевантна или није. Решење тога спора увек се препушта претседнику или већу, односно судији појединцу. Дакле, говори странака имају обухватити сав фактички материјал, који је релевантан за доношење пресуде, а који је био предмет главног претреса. Оквир, у којем се тражи тај материјал, нарочито је проширен модерним материјалним кривичним правом, које води рачуна не само о кривичном делу, но и о кривцу 3 ), те наређује да се и при одмерава-

3 ) Ср. Б. Марковић. Уџбеник стр. 330 и след. у нашој књижевности нарочито је образложио значај проучавања кривца. Др. Тома Живановић у низу књига, расправа и чланака.