Бранич

Страна 316

,Б Р А Н И Ч*

Број 6

на поменуте двиЈе врсте протеста, а не и на друге." 6 ) А у напомени уз § 34. вели: ако ^кцепт није датиран нити подигнут протест, сматра се да је акцепт дат последњег дана законског или по трасанту одређеног рока за поднашање (§ 22). „У таквом случају ималац менице ипак губи прао регреса против индосаната и трасанта, јер нема доказа да је поднио мјеницу на акцепт у одређеном року, а задржаје му се само право мјеничне тужбе против акцептанта." 7 ) Јер, као што он констатује у напомени уз § 24., ако се тај дан (дан пријема акцепта) не назначи ималац, да се одрже регресна права имаоца менице против свих индосаната и трасаната, мора тај пропуст утврдити про1 естом, који се мора на време подићи. -Да се наређења § 45. не могу односити и на протест због недатирања акцепта, с тим се слаже и Др. Драгутин Јанковић, 8 ) који у напомени уз овај законски пропис вели ово: „Ослобођење од протеста се чини речима исписаним на меници: „без протеста," „без трошкова" или другим којим, које то сигурно значе... Ово може бити с а м о з а протест због н е и с п л а т е, или само за п р отест због неакцептирањ а.-.'' Из свега овога јасно излази: да је првостепени суд био донео правилно сво.је решење, и да изменама и допунама Апелационог суда није било места. Јер прописи о роковима за иоднашање менице о којима је реч у §§ 22, 23, 33, 43, 37, 45, ал. II 59, и 70, као и о протесту због не датирања акцепта (§ 24. ал. II.) јесу императивног карактера, и пропуштање рокова у њима прописаних води губитку регреса било апсолутном било релативном. То је што смо имали да кажемо о овом питању. Уосталом желети је да се овим питањем позабаве други, у ком циљу се исто и покреће. Јов. Б. Мијушковић судија Пећског прв. суда Министар Унутрашњих Дела подноси тужбу само у случају кад се њоме захтева да се извесно лице огласи за сумануто а не и кад се тражи да се судском пресудом огласи за душевно болесно. Тужилац В. навео је да још пре десет година ступио у брак са туженом Д„ па како су се код ње појавили знаци душевна растројства и није успео да је излечи, то је молио да суд пресуди да је она душевно болесна.

7 ) Цитирани текст под знаком навода, код Др. Чимића, штампан је латиницом, као н остали његови цитати наведени у овом чланку. 8 ) и 9 ) В. његов коментар меничног закона, Београд, 1930, стр. 60., 61. и 70.