Бранич

Број 7

В Р А Н И Ч-

Страна 335

званичној дужности, у првом реду иовређен јавни интерес, јавни државни поредак, те су логична последица таквог схвагања давање готово искључивог права своме органу — државном тужиоцу да води рачуна о заштиги овог повређеног правног интереса Државе — у свима стадијима кривичног поступка, и ограничења приватног учесника — нетужиоца, о којима смо напред говорили не дајући му чак ни право изјаве правног средства. — Ми налазимо да овакво схвагање, ни са гледишта чисто правног, ни социјалног није оправдано и да приликом повреде каквог правног добра кривичним делом, треба разликовати две ствари: 1) повреду правног интереса оиога појединца, према коме је кривично дело извршено и 2-) повреду општег (државног - правног интереса), јер се, ни са једног од напред поменутих становишта не може узети, да је једним кривичним делом, које је извршено према извесном физичком лицу, повређено само опште добро, повређен интерес државе као целине, а да истовремено није повређен и лични интерес — добро онога над којим је кривично дело извршено. Кад се стане на овакво гледиште, онда као логична последица стога произилази закључак: да се у једном кривичном процесу као странка — као тужилац има третирати не само државни тужилац већ и онај који је кривичним делом оштећен, сваки приватни учесник и тражи задовољење за своје лично повређено правно добро, поред државног тужиоца, који би имао дужност, да у име Државе штиги повређени општи интерес. — Ми налазимо да овакво схватање неби ни у колико шкодило поступку и проналажењу материјалне истине, већ, напротив, да би још и допринело, а да би и правичност била погпуније задовољена. Овакво своје гледиште заснивамо нарочито и на схватању и правној свести нашега народа (нарочито оног дела народа који живи на теригорији предратне Србије) за који је нови кривични поступак у овоме свом делу доста несхвагљив, јер сваком нашем просечном човеку апсолутно никако не иде у главу, да он, коме је например нанета телесна повреда или украђена извесна ствар, нема права на изјаву правног лека противу пресуде првог суда и ако том пресудом није задовољан и да је државни тужилац и ако штити опште државне интересе, у томе заинтересованији од њега самог, тако да је то ираво њему искључиво остављено. — Наш народ навикнут на установу „приватног тужиоца" у старом крив. суд. поступку, по коме је сваки оштећени кривичним делом био странка у поступку поред државног тужиоца и имао сва права која и овај, неможе никако да схвати ингенцију Закс«одавчеву у новом кривичном поступку, по којој повређени кривичним делом није третиран као странка већ као узгредни учесник у поступку, који о кривици окривље-