Бранич

Др. Адам П. Лазаревић

ЛРИМЕНА ЗАКОНА О ПОБИЈАЊУ ПРАВНИХ ДЕЛА ИЗВАН СТЕЧАЈА ПО ПРЕДМЕТИМА ПРЕНОСА НЕПОКРЕТНОГ ИМАЊА. Закон о побијању правних дела изван стечаја на снази је још од 5 марта 1931 год. и важи за сва она правна дела која су била предузета после дана његовог обнародовања у „Службеним новинама 7 ', т. ј. од 5 фебруара 1931 год., а међутим његова се примена једва примећује у судској пракси. И то не због тога, што гаквој примени не би иначе имало места, односно што развој животних и правних односа у нашој друштвеној средини није захтевао доношење једнога таквог закона, већ разлоге да ту појаву без сумње тоеба тражити у природи саме правне материје, која је њиме регулисана. Тај се закон наиме тиче једне од најглавнијих и најсложенијих правних области, где се подједнако стичу елементи субјективне и објективне природе и где се не ради само о заштити и обезбеђењу материјалних одн. имовинских интереса појединаца, већ се води подједако рачун и о вредностима више моралног значаја. Морални или етички обзири управо и чине његову праву основицу, пошто тај закон има за предмет и цил>, да осујети и правно онемогући оштећење поверилаца несавесних дужника. Но, баш због те и такве њене природе, то и јесте једна од најмање познатих и научно најслабије обрађених правних области. А то је чини и слабо приступачном, те отуда — бар за сада — та.ј закон има ону исту правну судбину, као и установа из § 303 а нашег грађ. законика (АсНо РаиНапа), која се је гицала углавном истих предмета. Опет се странке радије служе сретствима, која им за заштиту њихових угрожених и повређених права и ингереса пружа кривични судски поступак, него оним, која им за то стоје на расположењу по овом закону, а која су иначе и врло обилна и, по претпоставци, врло ефикасна. Кажемо, ,,по претпоставци", јер се у пракси та ефикасност много не примећује, мада би је заиста требало желети и увек претпоставити подизању кривичних тужаба, односно покретању кривичних спорова, који често имају за предмет само заобилазно остварење чисто грађанских одн. приватно-правних потраживања. Но, ми се овде нећемо упуштати у дубље испитивање теориских основа тога закона и значаја и домашаја његове