Бранич

Број 12

,Б Р А Н И Ч'

Страна Р01

Пресуда Београд. апелац. суда је под Бр. 8079 од 1. октобра 1932. год. Налазимо да је горња пресуда Београд. апелац. суда умесна и на закону основана, односно: да је тачно његово гледиште, да су сточни пасоши потпун доказ о својини стоке, а противно мишљење окр. суда у 3. погрешно, јер, сточни пасош издат је од стране општ. суда, издат је у кругу његове надлежности, сачињен је у зак. прописаној форми, издат је од општ. суда који је надлежан и у погледу на природу исправе и у погледу на место издања (чл. 97. зак. о општинама и чл. 2., 4., и 6. зак. о издавању уверења при продаји стоке), издат је од лица које је приликом издавања дејствовало као службено лице, и, издат је од лица које ниједним зак. узроком није спречено за издавање истога, — а са свега изложенога, сточни пасош је јавна исправа, јер и спуњава све битне захтеве за јавну исправу, а по § 188. гр. с. .п, јавна исправа за дело о коме је по зак. кругу власти издана, потпун је доказ за онога који је подноси. Сточни пасош је, дакле, „тапија" од сгоке. Од интереса је, шта ће рећи Кас. суд, ако ствар дође пред њега, по жалби туженога. Али, ми већ имамо неколико одлука Касац. суда (једна је од 17. нов. 1927. год. под Бр. 9952) који је стао на гледиште Београд. апелац. суда, да су сточни пасоши потпуни доказ о својини стоке. М. Николић, адв.

ДА ЛИ ЈЕ УМИШЉАЈНО ИЛИ НЕХАТНО УБИСТВО, КАД ИЗВЕСНО ЛИЦЕ ХОЋЕ ДА УБИЈЕ ЛИЦЕ А., АЛИ ПУЦА И УБИЈЕ ЛИЦЕ Б., ДРЖЕЋИ ДА ЈЕ ТО ЛИЦЕ А? За умишљај је потребна свест о стварним околностима у њиховом конкретном облику, каже наш признати про<1>есор крив. права на Београдском универзитету г. Д-р Тома /Кивановић. 1 ). Тако кад А хоће да убије Б, али пуца на В држећи да је то Б, не може се узети, каже он, да је А убио В умишљајно, ма да је био свестан да убија човека. Према томе заблуда о конкретном облику извесне стварне околности је кривично-правно релевантна". Но према многим писцима ова заблуда је кривично-правно ирелевантна. Тако код убиства се вели само „ко убије човека", те је према томе, каже Белинг, довољно да извршилац зна да убија човека, а није потребно да зна још кога и како убија. 2 ). Ово је тврђење неумесно, вели г. Живановић, јер у закону се вели „ко је убио човека, кога је себи претставио да ће убити", а кад

') и г ) В. Основи кривичног права, општи део од Др. Томе Живановића _ . ■Београд, 1922. стр. 234 и 235. т % Г -Г-, ЦШ*' Шш