Бранич
Страна 568
„Б Р А Н И Ч-
Бро) 12
у истрази и споредну у извиђајима. Не види се критријум на основу кога би се могла извести ова подела, јер на основу циља истраге и извиђаја, она се извести не може. За државног тужиоца важни су и истрага и извиђај, — свако према своме циљу и истражни судија са једнаком брижљивошћу треба да саслуша осумњиченика односно окривљеника како у извиђајима тако и у истрази, а тако исто да изврши увиђај или коју другу процесну радњу. Не може се та подела извести ни на основу ширег круга права и дужности, које има истражни судија у истрази, јер тај круг права и дужности условљен је циљем истраге и извиђаја и законодавац није дао права и дужности истражном судији њега ради, већ да би се истрагом и извиђајима лакше и целисходније постигао циљ. Ова деоба улоге истражног судије на главну и споредну исто је толико могућа као, када би улогу суда у грађанским парницама по кратком поступку назвали споредном, јер он тамо доноси осудна решења на основу поднетих исправа јавних или приватних (§§ 449 и 450 Гр. с. п.) и не саслушавајући туженога, — а улогу суда у редовном грађанском поступку главном улогом. Још једну важну околност треба подвући с обзиром на циљ истраге и извиђаја. У извиђајима треба прикупити доказе о томе, да ли је какво кривично дело учињено и да ли има кривца и с тога се увек не може унапред знати, да ли ће један или више предложених доказа од стране државнога тужиоца бити од важности или неће, те би због тога по крајњи циљ крив. поступка било нецелисходно дати право истражном судији и кривичном већу да унапред цене важност једног или више доказа. Код истраге није тако с обзиром на њен циљ. Видели смо да отварању истраге мора претходити предлог државнога тужиоца (односно тужиоца) уперен против одређеног лица због одређеног кривичног дела са свима његовим битним обележјима, и када истражни судија и кривично веће имају тачно формулисан предлог о делу и кривцу у могућности су, да у односу на кривца и на дело оцене важност доказа на којима се предлог заснива, као и важност оних доказа за које би државни тужилац у току, истраге предложио да се прибаве, те нема објективног разлога, да се истражном судији не даде право да умесност и целисходност свих предлога државног тужиоца цени V истрази и да за случај неслагања са државним тужиоцем по потреби затражи одлуку кривичнога већа. Како све ово може истражни судија чинити у извиђајима, када се у њима често још и незна, да ли има кривичнога дела и ако има какво је то дело, као ни то да ли има кривца или га пак нема?' Божидар Прокић 2 ) и Лаза Урошевић 3 ) у главном се сла-
Ор. сН. стр. 84 и 85. 3 ) Ор. сМ. стр. 108. б) и 109.