Бранич
Број 12
„Б Р А Н И Ч"
Страна 569
жу у томе, да истражни судија у извиђајима нема право да одбије захтев државног тужиоца за извршење извиђаја или појединих извиђајних радњи. Ни по Будимиру Плакаловићу истражни судија нема ово право, већ има само право, да цени умесност и оправданост захтева за извиђаје или поједине извиђајне радње, а право, да тај захтев одбије има само кривично веће. Није сасвим јасно шта разумеју Божидар Прокић и Лаза Урошевић под „Нема право да одбије". Ако они мисле на то, да се истражни судија не може уопште противити захтеву државнога тужиоца, онда је такво гледиште исправко. Али, ако они мисле, да истражни судија има право противити се захтеву државнога тужиоца за извиђаје, али да га нема право сам одбити (одбијање мора увек бити учињено решењем) већ затражити о том е решење кривичнога већа, онда такво гледиште не би било исправно са гледишта закона, са истих разлога, са којих сматрамо да је гледиште Будимира Плакаловића нетачно. Изгледа ипак да се њихово гледиште клони ка томе, да се истражни судија не може противити захтеву државнога тужиоца за предузимање извиђаја, па следствено и одлуку кривичнога већа за то тражити, ма да Божидар Прокић на страни 84 каже: „ово (мисли на његово претходно тврђење, да суд није овлашћен да одбије отпочињање извиђаја, као ни да одбије отпочињање које истражне радње због нецелисходности, што све може учинити у истрази) није противно одредби § 92. од. III. Кр. п., јер у овој одредби говори се о правима и дужностима истражног и среског судије а не и суда ", из чега би се дало закључити, као да истражни судија има право противити се захтеву државнога тужиоца за предузимање извиђаја (као што има право у истрази да то чини) и о томе захтевати одлуку кривичнога већа, али да веће неби могло одбити захтев државног тужиоца. Са оваквим решењем постављенога питања застало би се управо на пола пута и не види се чему би такво право истражног судије служило, када се не би могло преко кривичнога већа оживотворити, као што може у истрази. Прво гледиште погрешно тумачи позитивне законске одредбе, које се односе на постављено питање. Задржаћемо се прво на оној одредби, која је послужила као гранитни камен Будимиру Плакаловићу за његово гледиште. Он се позива на § 92. од. III. ксп. који гласи: „за извршење ових извиђаја истражни судија и срески судија имају она права и оне дужности, које има истражни судија у истрази". Шта управо значи овај пропис? Законодавац у њему ставља на равну ногу истражног судију и среског судију и ако би, претпоставимо за моменат, истражни судија и у извиђајима имао право, као што сматра Будимир Плакаловић, да цени умесност предлога државног тужиоца и за случај тога неслага-